Kad ce vec jednom?!

Sinoc sam imao zanimljivu temu za razgovor sa jednim drugarom. Nekog posle prekucanih ko zna koliko hiljada reci pocnete smatrati drugom iako ga niste nikad ni sreli, zapravo. Ali, u G svetu nije nista neobicno tako se upoznavati sa nekim. Sta vise, to je verujem najcesci nacin, pogotovo u nasoj zemlji. Instant potreba da sa nekim pretreses svoj dan i izneses neki problem, verbalizovan kroz nekoliko reci iskucanih na trosnoj tastaturi, deo je svakog od nas. Letos sam, vodjen istom potrebom, na romeu (tad sam jos imao profil tamo, brrrr) skontao jednog svog kolegu sa faksa. Popricali smo i tu se sve zavrsilo. Ali neverovatno je kako neke osobe cesto prolaze pored vase stanice, a da nikad ne sacekaju voz, zar ne?
Moj drug, mi je rekao da je bio u semi sa tim mojim kolegom. Iz njegovih i mojih iskustava smo izvukli neke zakljucke, potpuno nebitne za sve ovo sto pocinjem da pisem, ali se uvod otegao. Naime, taj moj kolega je skroz nebitna licnost za ono na sta me je zapravo on licno naveo da razmisljam.Ne znam koliko ste citali prethodni post, jako je dugacak, najverovatnije ste samo skrolovali, i skinuli Sagatovu sliku, ali tu je bilo nekih reci o promiskuitetu. Iscrpljen od danasnjeg dana, dok sam pio kafu na terasi, i gledao prolaznike, palo mi je na pamet kako str8 ljudi zapravo imaju nesto sto gay ljudi nemaju. Privilegiju da propuste priliku. Heteroseksualnih ljudi je mnogo vise od homoseksualnih, i ako jedna devojka propusti udvaranje jednog momka, nije greda, naici ce neki drugi. Ali gay ljudi... G svet je jako mali, cesto to spomenem. U zemlji na brdovitom Balkanu, tesko da cete moci otici u prvi klub i ocijukati sa nekim garijem koji vam se dopadne. Mada se i to radi, ali obicno ostane na tome, samo gledanje, nista diranje. I kako jedan peder onda da propusti priliku da se makar na jednu noc kresne sa nekim ko se nasao na njegovom putu? Kad je jedna grupa kao sto je gay svet zatvorena, kad je broj istomisljenika ogranicen, naravno da ce gledati da iskoristi priliku da proba... Zbog toga mislim da o promiskuitetu u gay svetu treba prilaziti sa malo drugacijim uglom gledanja. Nije svako kurva ako koristi priliku. Kao sto nije svako cvece, ako bira.
E sad, zasto neki pederi biraju? Ja licno, cekam da budem izabran hehe ;) Kolicina sujete, mozda da kazemo i svesti o sebi, svega ima. Ili jednostavno nekom velicina konfekcijskog broja nije u proporciji velicine intelekta, pa smatra sve to apsolutno nepotrebnim. Prilika vreba Vas, ne Vi priliku... :)
I opet da se osvrnem na jedan od komentara iz prethodnog posta, treba nauciti zabavljati se sa sobom. Party all the time ;)
Hit dana Kelly Rowland ''Work''- Freemasons remix

Naisao sam na zanimljiv tekst na b92.net. Dilema koja I mene muci od kad sam postao svestan sopstvene seksualnosti I pojma veze, I samih emotivnih odnosa koje sam imao. Prenecu deo teksta I nekoliko komentara koji su ostavljeni, koji jako lepo oslikavaju moju dilemu, posto nisam na cisto sa svim tim. Cas sam zastupnik jedne teorije, cas druge. Istina je verovatno nesto trece ;)

Zrela seksualna veza - mit ili stvarnost?

Prava ljubav je otkrivanje slobode druge osobe, a seks prirodan nacin njenog izražavanja. To je moguce samo ukoliko su muškarac i žena emotivno zrele osobe, sigurne u sebe i bez kompleksa niže vrednosti. U savremenom svetu ljudi imaju pravo na izbor ljubavnog i bracnog partnera, dok je razvod sve više normalna pojava, za razliku od vremena kada je jedino bilo važno vencati se i ostati cak i u lošem braku do kraja života. Danas ima mnogo ljudi koji žele da nadu pravu ljubav, a nisu sigurni šta je to i da li uopšte postoji. Da li ste se nekad zapitali šta sve cini normalnu i zrelu seksualnu vezu izmedu žene i muškarca?

...

Volim te – mrzim te!

Ambivalentna ili suprotna osecanja, prvi put se javljaju u najranijem stadijumu decjeg razvoja, u tzv. paranoidno-šizoidnoj poziciji kada beba majcine dojke deli na „dobru“ i „lošu“. Ukoliko majka prihvati dete i integrisana je, dete ce preci u depresivnu poziciju brige za objektom.U odraslom dobu, ljudi se cesto nalaze cas u jednoj, cas u drugoj poziciji, tako da je u zreloj ljubavi, u kojoj postoji nežnost, neophodno integrisati predstavu selfa na „sve dobro“ i „sve loše“ i preci u depresivnu poziciju u kojoj postoji ljubav i briga da se ljubavni objekat ne uništi. Savršenstvo ne postoji ni u odnosu, kao što ne postoji ni savršen covek, a mnogo je perfekcionista koji to ocekuju i od sebe i od drugih. Normalno je da se u vezi osecaju i pozitivne i negativne emocije prema partneru, da partneri ljubav i mržnju integrišu tako da preovladuje ljubav, ali da mogu slobodno da izraze svoja osecanja. Otkrivanje slobode partnera Za razliku od simbiotskog odnosa, u zrelom seksualnom odnosu muškarca i žene (autorka teksta je ocito str8) dolazi do fizickog spajanja sa partnerom, ali u stabilnoj vezi, oni bi trebalo da budu dve individue potpuno nezavisne i samosvesne, jer je ljubav otkrivanje slobode druge osobe. Seks je prirodan nacin izražavanja stvarne ljubavi. Ukoliko su u pitanju emotivno zrele osobe - to je moguce, dok ce, u suprotnom, veza postati patološka simbioza u kojoj dve osobe ne mogu da funkcionišu kada su odvojene. Ako ljubav („sve dobro“) i mržnja („sve loše“) nisu dovoljno integrisane, posebno kod poremecenih licnosti, dolazi do dramaticnih konflikata u vezi koji se nekad završavaju tragicno. Do takvih konflikata u vezama najcešce dolazi kada se nepriznati i netolerišuci aspekti selfa projektuju na partnera kako bi zaštitili idealizovanu sliku o sebi, kao što je npr. ljubomora. Neophodno je prvo prihvatiti i zavoleti sebe kako bismo mogli da volimo druge. Roditelji cesto svojoj deci prenose pogrešne obrasce ponašanja iz porodice, ukoliko deca ne postanu svesna toga i odluce da se promene.

Menjajte sebe, a ne partnera

Potreba za dominacijom u ljubavnoj vezi veoma je cesta kod nezrelih osoba i osoba sa kompleksima, a takve sadisticko-mazohisticke veze su i najzastupljenije. Zbog toga je potrebno razgraniciti šta je konflikt u vezi koji se može rešiti razgovorom, a šta patologija licnosti koja se leci psihoterapijom, ali ugrožava drugu osobu. Za ljubav nije neophodna zaljubljenost, jer je to samo projekcija idealnog partnera koji u stvarnosti ne postoji. Posle velike zaljubljenosti i idealizacije najcešce dolazi do razocaranja kad se stvarna osoba upozna, a retko zaljubljenost prelazi u kvalitetnu ljubav. Psihološki zrela licnost gubi sposobnost zaljubljivanja. Empatija, kompromis,razumevanje i prihvatanje jesu najvažniji uslovi za ostvarenje prave zrele ljubavi.

Autor: Aleksandra Arizanovic

Komentari citalaca:

# Iz muškog ugla to pomalo drugacije izgleda. Iskrenost možda boli, ali cini mi se da niko ne haje za to previše. Naime, dobar seks sa nekim koga ne voliš (ponavljam, iz muškog ugla) je stilizovana masturbacija. Seks bez ljubavi je ponižavajuci, jer on zadovoljava primarne nagone, a kada su ti nagoni zadovoljeni, njih zamenjuje osecaj indiferentnosti, pa cesto i gadenja prema tom telu ciju vlasnicu ne voliš. Orgazam može biti dobar, ali generalna ocena da sex bez ljubavi može biti nešto posebno na stoji, jer on ukljucuje i ono posle, kada bi najradije pobegli sa "poprišta". "Neverovatna privlacnost" je jedna od alternativa prirode za obezbedivanje potomstva i eufemizam koji koriste žene koje kroz svoju seksualnost žele da kompenzuju brojne komplekse i nesigurnosti.

# Tvrdnju na kraju teksta da "psiholoski zrela licnost gubi sposobnost zaljubljivanja" uopste ne mogu da prihvatim. Zivot pokazuje sasvim drugu praksu. Covek je sposoban da se zaljubljuje i voli dok je ziv. Odakle ideja da se zaljubljuju samo psiholoski nezrele licnosti i na osnovu kog uzorka se doslo do zakljucka da psiholoski zrela licnost ne treba da se zaljubljuje? Da li uopste najlepse osecanje kojim moze da se podici homo sapiens moze ovako da se determinise?

# O tome jos davno pisao Erih From u svojoj knjizi Umece ljubavi.Poznati i priznati Nemachki psiholog jos na pochetku 20-og veka. O vidovima nezrele-ili ti surogat ljubavi koja se od kad je ljubav prestala da bude tabu tema(od vremena Renesanse), pogresno smatra ljubavlju. Bas kao i ovom textu gore, pravi se razlika izmedju zrele ljubavi- tzv prave ljubavi za koju su sposobne jedino jedinke koje su dosegle nivo emtivne i duhovne zrelosti i lichne slobode kao posledice toga. Takva je ljubav potpuna i ne sputava razvoj druge osobe,a manifestacija je zrela briga i empatija sa osobom koju volimo. Zaljubljenost , koju smatramo neophodnom i ne mozemo da zamislimo ljubav bez nje , nije neophodna. U praksi se zaista mali broj zavrshi pravom zrelom ljubavlju. Sex je samo sredstvo za manifestaciju te ljubavi, a oni koji su je dozveli, odbijaju i da porede sexualno iskustvo bez ljubavi, sa sexom koji neki psiholozi i istrazivachi ljudske dushe nazivaju sakralnim sexom. Upravo taj osecaj sjedinjenja i ispunjenosti posle china, su ono sto prati pravu ljubav, a osecaj usamljenosti ili potpuna ravnodusnost posle istog govore da je samo u pitanju trenutno zadovoljnje nagona, a osoba do nas prosto objekat u ostavrenju datog cilja. Promiskuitet je siguran put takvog poimanja sexa i "ljubavi" gde intezitet nadrazaja i raznovrsnot treba da stvori osecaj voljenosti i "ispunjenost" koja je naravno privremena i uvek trazi nova iskustva i nove objekte da bi se taj osecaj odrzao. Ako se osvrnemo na to koje sve hemijske reakcije u mozgu izaziva sex, jasno nam je da u tom sluchaju postoji adikcija, i da sva ostala devijantna ponashanja mogu da budu posledica toga. Danas je, u to sam sigurna prava ljubav najveci tabu.Prosto jer se ne uklapa u standarde potrosackog drustva, i jer je nesto sto zahteva veliki rad na sebi i poimanje sveta na nachin koji je i ako smo vec u 21-om veku, jos uvek radikalan.

# Moje licno misljenje je da ljubav i mrznja nemaju direktne veze, kao sto to svi naucnici i vecina ljudi misli. Opozit ljubavi je po nekoj mojoj definiciji strah! A mrznja - to je samo produkt straha. Kad mi neko kaze da nekog mrzi, ja to uvek tumacim da se on te druge osobe boji, bilo to u nekoj partnerskoj ili u medjuljudskoj vezi. "Mrzim ga" znaci za mene bojim se. Samo ko bi rado priznao da se boji nekog. Mi svi mislimo da smo "hrabri" a ustvari da budemo iskreni mi nismo objektivni. To je neka psiha nemam pojma, ali tako su ljudi konstruisani, koriste tu ne objektivnost valjda da bi lakse prevazisli strah. Mrznja je ustvari mehanizam za suzbijanje straha. To je moje licno misljenje i ne bazira na nikakvim naucinim temeljima, to tog saznanja sam dosao dok sam lezao na kaucu i nisam znao sta pametnije da razmisljam. Sto se tice seksa ja sam puritanac u srcu i dusi, tako da ne mogu puno u vezi toga fenomena da pisem. Racunam da je to tako kako i pisac ovog teksta kaze.

# Pošto vidim da ovde ima “iskusnih” koji smatraju da je “malo drugacije u praksi”, želim samo da kažem da je moj stav upravo posledica velikog iskustva. Naravno, svako bi se na livadi za svoju pamet uhvatio, i u tome leži apsurd bilo kakve rasprave. Argumentacija je oružje logike, a samim tim i istine, ali nažalost ona najcešce nedostaje.Kada je nekome seks “na brzaka” hit, taj je nezreo ili ima problem u glavi, ili ne može uz sebe da zadrži ni kucnog ljubimca, ili je prepun kompleksa. Na neki nacin sam u životu imao “playboy” fazu, tako da sam prilicno iskusio razno razne “varijante”, i prakticno probao sve za ove 22 godine seksualnog života koliko sam ih nakupio.Promiskuitetne žene su labilne, i to nije puka “fraza” iz psiholoških prirucnika, ali ce vecina muškaraca kroz tu grupu tražiti višak svojih “recki”. Najtužnije u svemu što ce te žene u kafanskim pricama muškaraca biti etiketirane pogrdnim recima, i bice predstavljane kao “trofeji”. Muškarci su s druge strane kao Mujo kad se našao sa Sindi Kraford na pustom ostrvu, pa joj posle seksa nacrtao brkove...Dakle, “Muji” nije bitno istinsko zadovoljstvo spajanja sa ženom, vec da “ga” on stavi, pa da ima neko vreme o cemu da prica.

# Mislim da ovaj tekst nema veze sa ljubavlju izmedju dve "zrele" osobe.Ako bi svako pokusao da objasni ljubav kroz 10,100,1000 primera,gresi!Ja mislim da svaka osoba ima hiljadu stvari,osobina koje nju/njega razlikuju od druge i kada se takve dve osobe sastave,dolazi do mesanja,koje rezultira ljubavlju.Da li postoji osoba koja je iskusila pravu ljubav,ali se ipak opredelila za nesto drugo!?Da li postoji osoba koja nikad nije osetila ljubav,ali je ostvarila sve svoje fantazije!?Posoji.Postoji jos mnogo primera izmedju ova dva kontrasta.I niko sa sigurnoscu ne moze da kaze da je imao pravu veliku ljubav,ili da je bio zaljubljen pre ljubavi,jer niko ne zna granicu ljubavi!Moje iskustvo govori da je sve moguce.Veza na daljinu,velika ljubav,prava osoba,podjednako poverenje,saosecanje,uzivanje, sve je moguce!!!

#U zrelom sexualnom odnosu ne dolazi samo do fizickog spajanja partnera nego i psihickog i mentalnog i emocionaknog.Samim tim -to je uvek simbioza. šta više-to je i poenta.Automatski to znaci i da nisi nezavisan-niti to želiš da budeš.Jer tvoja sreca zavisi od druge osobe.To ne znaci da nisi samosvestan vec upravo suprotno od toga.Svestan si još kako.I sebe i partnera. Razumeš i šta vas povezuje i kako.Nije svaka simbioza patološka i osobe mogu da funkcionišu i kada su odvojene ali im je mnoooogo lepše da to rade zajedno.Na pocetku teksta se govori da zrela veza znaci identifikaciju i empatiju sa partnerom i njegovim polnim identitetom,a takode se prica i o zreloj idealizaciji.A kasnije u tekstu se tvrdi suprotno.Osim toga-šta znaci zrela idealizacija? Da ste svesni da ste nekog idealizovali? Pa onog momenta kada to pomislite-znaci da nema idealizacije i da ste svesni stvarnih osobina svog partnera.Što se tice identifikacije i duboke empatije prema polu partnera-to je nemoguce. Zašto bi se iko identifikovao sa suprotnim polom? I gde je onda tu samosvest? Osim toga toliko smo razliciti da možemo samo da naslutimo u najboljem slucaju.Po mom mišljenju karakteristika zdrave veze i jeste upravo to.Biti svestan koliko smo razliciti,koliko razlicito razmišljamo i funkcionišemo.Stabilne veze emotivno zrelih ljudi upravo to i karakteriše-potrebni su jedno drugom.Ako nisu-to i nije veza (a najmanje je stabilna) niti je ljubav.Slažem se da je potreba za dominacijom karakteristika nezrelih osoba-ali se nikako ne slažem da su sado-mazohisticke veze najzastupljenije.To da za ljubav nije potrebna zaljubljenost je jedna velika glupost.A još veca je da zrela licnost gubi sposobnost zaljubljivanja. Zaljubljenost jeste na neki nacin i idealiziranje partnera-ali nije samo to. Zaljubljujemo se i u mnoge osobine koje su i te kako stvarne i opstaju i posle dugog niza godina. Kada je ljubav prava....mi se zaljubljujemo stalno u jednog te istog partnera tokom dugog niza godina.

# Promiskuitet NI NA KOJI NACIN nije odraz nemorala. Nemoral je drustvena i vrlo relativna kategorija i kao takav varira u prostoru i vremenu. Pre 40 godina bilo je nezamislivo da devojka obuce mini suknju, u Saudi Arabiji danas verska policija hapsi zenu koja ide ulicom sa muskarcem koji joj nije muz, brat ili otac, itd. Seks zbog seksa nije nista lose ukoliko oba partnera znaju u kakvu vrstu odnosa se upustaju i tu nema nicega nemoralnog. I jednom i drugom je bilo lepo i sta sad? E sad, ako je neko usao u takav odnos sa malo drugacijim ocekivanjima, pa se posle oseti prevarenim/prevarenom, onda je to druga stvar i postavlja se pitanje ko je tu koga obmanuo ili pokusao da obmane. Ljubav sa tim nema apsolutno nikakve veze i pogresno je postavljati ljubav kao preduslov za (dobar, los, osrednji, bilo kakav) seks. To su dve razlicite kategorije od kojih jedna, u odredjenim okolnostima, moze prerasti u drugu. Osim toga, nemaju apsolutno nikakve veze. Licno, meni je seks uvek bio bolji sa partnerkom koju sam voleo, posto je fizickom uzitku bila dodata i emotivna komponenta. To, medjutim, uopste ne mora da znaci da svi tako treba da razmisljaju. Ima ljudi koji nisu u stanju emotivno da se povezu sa svojim partnerom na taj nacin i samim tim ta emotivna komponenta izostaje. I to je u redu. Svi smo razliciti i hvala Bogu sto je tako. Kao sto rece majka Forresta Gumpa u istoimenom filmu: "If God intended everybody to be the same, he'd have given us all braces on our legs."

http://www.youtube.com/watch?v=0wxJ3GfjG5U

ako volite smesne snimke, ovo ce vam se definitivnonaci u kolekciji! ribe iz prethodnog posta su dale intervju za tv!

Unija evropskih televizija (EBU) imala je danas, kao organizator Eurosonga, hitan sastanak sa kojeg je izdala službeno saopštenje kako je primila od RTS garanciju koju je ova dobila od Vlade Srbije “da će biti obezbeđena sigurnost svih izvođača i posetilaca” 53. Eurosonga, zakazanog za 20.-24. maj ove godine u Beogradu.

Saopštenje koje su potpisali Bjorn Eriksen i Svante Stokselius kaže da EBU prati razvoj događaja u Beogradu i Srbiji i da, “uz pribavljene garancije”, nema razloga za promenu lokacije ovogodišnje “Pesme Evrope”.

Današnji hitni sastanak je održan posle sinoćnjih događaja u Beogradu, a slovenačka predstavnica Miša Molk je predložila da ipak razmotre alternativnu lokaciju za slučaj da “situacija u Srbiji eskalira”.
Finac Kjel Ekholm odmah je predložio da se Eurosong umesto u Beogradu održi u Helsinkiju ili Kijevu.

Službena odluka o tome da li će ovogodišnji Eurosong biti održan u Beogradu ili u nekom drugom gradu biće doneta idućeg meseca, saopštava EBU.

/Blic/

http://www.youtube.com/watch?v=5VWZoKWBYXE

Blizu mene je bio ispisan fenomenalan grafit, koji sam letos uslikao. On savrseno ilustruje ono sto se zove duh Vojvodine, koji treba cuvati po svaku cenu.

Biljana Srbljanovic, blog b92. Zao mi sto nisam ovo juce video. Slazem se sa sledecim redovima u potpunosti:
''Da me ne razumete pogrešno, baš me briga za Mek Donalds, ali smatram kukavičkim i opasnim pripuštanje horde da juriša na tudju imovinu; razbijena stakla nisu strašna, strašno je ono kuda vodi taj put, strašan je obračun sa istinom i stvarnošću, strašno je kad nasilnici kidišu, a niko nema ni malo hrabrosti i razuma da pokuša da zaustavi ono što se možda još uvek i uz veliki napor zaustaviti može.
Predsednik, koga smo za kosu izvukli i spasili od davljenja, pozove na miting, pa pobegne u Rumuniju, nemajući hrabrosti ni vizije da izadje i kaže jednom - ljudi, dosta! Boris Tadić danas beži da ne bi rekao ono što bi morao i na šta je obavezan - nije vam dosta rata, paljevine, iseljavanja, izolacije, nije vam dosta nasilja, poniženja, mrlja na savesti, ratne sirotinje? Nije nam dosta mitingovanja, dogadjanja naroda, huškačkog novinarstva, plaćenika svake vlasti što tudju decu guraju u rat? Nije vam dosta balvan revolucije, "spontanog okupljanja naroda", organizovanog izvlačenja ljudi na ulicu, medijske manipulacije decom i tudjom nesrećom? Nije dovoljna Djindjićeva glava, mora li još koja da padne, da se opet svi otreznimo i vidimo šta nam se sprema?

Na ulicu nas danas zove Nikolić, ratnik devedesetih, onaj Samarčić, taj opasan čovek što preti paljevinom i eksplozijama i Koštunica, najopasniji od svih, onaj koji sa nama nikada nije demonstrirao, pa ni u noći petog oktobra, jer se uvek "gadio ulice", onaj što je postao premijer puzajućim državnim udarom, kome danas želi da da završni potez. Demokrate su se razbežale, da ih neko slučajno ne bi naterao da se jednom konačno opredele, pobegla im je čak i mafijaška udovica, što je danas pesmom mogla masu da podoji, škole ne rade, vlast je u transu, normalan svet u strahu: ljudi, šta nam je?
Ne dozvolite deci da izadju na ulicu, ovo nije njihov rat. Ostanite kod kuće, da čuvate ono malo razuma što je preostalo i snagu da se spasu institucije na koje se danas u potaji juriša. Ne dajte im da pobede onako kako jedino mogu - silom i zločinom, pazite se ljudi, dolazi mart. Mesec koji Srbiji zlo nosi.''

Hocu da zivim! Dosta vise!

Dok huligani setaju gradom i ruse svoje mrzeci tudje, ja bezim. Na zalost, nisam u mogucnosti da pobegnem igde dalje, mada bih najradije ostavio ovo ludilo za sobom. Necu pricati o Kosovu. Necu pricati ni o haosu koji se desava na ulici... Ne zasluzuju da pricam o njima. Huligani...
Okrecem se potpuno drugoj strani, drugom svetu, i bezim...
Skinuo sam koncert grupe Il Divo... Nemojte misliti da sam ih tek sada otkrio, daleko bilo... Jos kad se pojavio njihov prvi album, zaljubio sam se u te divne decake, sa mocnim glasovima, savrsenim za sve mame, san svih metroseksualaca, i homoseksualaca... Oni su onaj Will tip muskaraca...
Prvi njihov hit je obrada Toni Braxton, Unbreak my heart, verujem i najpoznatija, premda meni najdraza Izabell. Secam se kad se sama Toni pojavila, pa mi klinci koji nismo imali ni kablovsku, a 3. kanal se gledao retko jer, boze moj, tu muziku slusaju samo narkomani i kurve :)) Hehe, uvek mi je bilo smesno sto smo kao deca, kad hocemo da uvredimo neku devojcicu, govorili joj da je kurva. Mislim, kasnije su te devojcice same okrenule sistem vrednosti, pa smo mi zeleli da budemo sa tim kurvama. Kad te odbije ona je kurva. Ako se ljubila sa nekim decakom, isto je kurva. Ako se sminkala, bila je kurva. A svi su zeleli da budu sa kurvama, postene nikada nisu stizale na red... Ja sam, doduse, izasao iz tog reda davno bio, jos kad mi je srce slomio moj prvi, nesudjeni decko, najbolji prijatelj iz detinjstva... Odlucio sam da su muskarci u stvari najvece kurve, i tako sam uvek jurio muske kurve. Uvek bih se zaljubljivao u one lepe, promiskuitetne, lake decake, oko kojih sam licno pleo toliko komplikovane mreze da nisam bio u stanju da im pridjem. Ma, lepota je lepa samo dok se ceka...
Uh, bas sam odlutao u mislima, ne zamerite mi, vidite sta su 4 decaka u stanju da urade ;) No, poceo sam o Toni... Da, svi su mislili da je to musko. Taj Toni Brekston. Jednom sam cak nasao na klupi nase najpozeljnije cice iz razreda, onako, na cirilici ispisano An brejk maj hart... Valjda je ucila da peva, pa joj je neko spelovao. Ucili smo ruski, sta da radimo, bas smo bili bedni, hehe... Hm, mislim da je ona sada rodila dete neko, nesto je studirala, mislim da nije zavrsila... Ko li je njoj brejkno srce, da mi je znati, bila je tako ambiciozna...
No, da Vam predstavim nasa 4 decaka. Prvo, nisu italijanska grupa, kao sto vecina misli. Oni su britanska grupa, a ni jedan od njih nije britanac.
Predvodnik, alfa muzijak, naravno dolazi iz USA, i zove se David Miller.
Sladak, pravi primer americke lepote, plav, savrsen osmeh, jaka vilica... Divan tenor, ma, samo kad se setim one scene dok ga kao uhvate kako se presvlaci... MMMMMM... Uh, I hate america, but i love mc donald's & american boy's... ;)
Na koncertu u Los Andjelesu je morao da se uvlaci publici i da malo titra patriotski naklonjenim tetkama u prvom redu... Malo mi je ljigavo kada svi, gde god da nastupaju kenjaju kako je bas to najbolja publika i kako su bas tu naisli na fantasticne slusaoce.. Bla...
Sebastien Izambard, francuz, mislim da je vec bio i ranije poznat, u svojoj zemlji, nesto mi je njegov lik poznat...
Kanda je bio bar u jednoj mojoj fantaziji dok sam se hm, posvecivao samom sebi ;) Skolovani muzicar, ume da svira i klavir i gitaru... Eh, koliko sam puta samo pozeleo da svira tim prstima po meni, pa makar i neku ljigavstinu tipa ''Garis li se gara, k'o sto si se garila nekada...'' Pristajem na sve! :))
Carlos Marin, najmocniji glas, bariton, dok ih jos nisam znao, kad sam bio bez kompa, i neta, osudjen samo na radio i dobru volju poznanika koji su mi rezali cd-ove, njegov glas mi je izazivao takvo mravinjanje duz kicme da me je sramota da pricam o tome...
Ali, taj njegov hispano akcenat, bio mi je sumnjiv od pocetka. Kad sam ga video, pa jos i skontao koju ulogu su mu producenti dodelili, doslo mi da bacim peglu. On je naime, trebao da bude glavni zenskaros i macho shmeker. Pa oni njegovi Cuburski fazoni (ko nije gledao Otvorena Vrata, ne razume)... Mislim, daj bre gari, postovanja malo, nista vise... Ego trip nije nikad imao pozitivan efekat...
I na kraju, moj najdrazi, nalepsi, mukica moja iz Svajcarske... Urs Bühler :)
On mi je najdrazi iz vise razloga... Tenor, nezan, krhak, ma da ga covek na ranu privije. Mada, privijao bih ga ja na svasta nesta... I uvek sam ga vidjao u nekim odelima sa likrom. Znam da je to trash, ali njemu to taako lepo stoji, da sam se ja, kao svaki pravi gay po kom ODELO IPAK CINI COVEKA, morao zaljubiti u njega... Jedno vreme sam ga drzao na desk-u, ali hash hash, nikom ni reci ;)
Sta da vam pricam, dragi moji... Mozda sve ovo nije na mestu, ali ljudi mastaju i u kriznim trenucima. Srbija se saginjati nece, ali ja bih ovoj cetvorci ;))
Hit dana... Izabell, Il Divo :)

Ponedeljak, i pocetak poslednjeg ciklusa mog skolovanja. Posle ovog semestra nema vise ustajanja ujutru i trcanja na vezbe da bi dobili neki bedni plus. Nije mi bas najjasnije zasto se daje - ako zostanes, kao simbol negacije. On se jako lako pretvori u + kad niko ne gleda. Jednostavno, - ne treba da bude simbol negacije i tacka. Eh, ti glupi profesori, kad ce nauciti... ;)
Imam neku svecanu tremu, obuci cu se malo lepse nego inace, mozda poskidam sav nakit kojim sam cupao zivce asistentima i nekim kolegama. Mozda obucem nesto crno, taman kao fora, satro zalim za Kosovom... Sinoc mi drugarica moja, jaranica od malih nogu, koja studira u BG kaze da su je umalo uhapsili dok je bacala kamenicu na neku ambasadu. Ja u shoku, ne verujem, bila je tako urbana riba, slusala Zabranjeno Pusenje, cura koja obecava. Naravno, zajebala me, evakuisala se on iz BG davno jos, puca joj tuki za Kosovom. I meni, iskreno da Vam kazem. I meni i mojim cimerima. Kontamo mi da je ovo neki istorijski trenutak za Srbiju, sta god, ali mi smo juce imali skroz obican dan... Ja visio na netu, M igrao igrice, a I bio sa deckom... Posle smo se odvalili od smeha uz Otvorena Vrata. Nismo nista ni kuvali ceo dan. Samo smo podgrejali sta smo nasli u frizu. Uh, kako volim to hedonisanje i razvlacenje u pidzami ceo dan...
Sta sam hteo ono reci.... Hmmm... Pa nista, evo, polako navlacim svoju masku i idem da vidim gde je ono bese zivot...
Hit dana

Daddy Cool

Placebo

Desilo se nesto oko cega smo se svi bili zezali i pravili sprdnju. Postojalo je to jedno mesto u koje smo voleli da idemo. Bilo je posebno. Lepo je mirisalo, dolazili neki lepi ljudi, svasta nesto lepo se pustalo, osoblje je bilo cool... Bilo je bas - Lounge... Kad samo pomislim koliko sam kuvanog vina i kafa tamo popio, ili onih ogromnih limunada posle kojih je bilo pitanje zivota i smrti da stignem do toaleta... Tamo smo Mali Princ i ja prvi put izasli, na stepenistu se prvi put poljubili... Svi smo pravili crnohumorne sale na racun plisa i jambolija po zidovima, kako se to lako da zapaliti... Jedna budala je sinoc otisla korak dalje i to pokusala...
U trenutku je sve nestalo... Sa sobom je poveo jos 6 mladih dusa... 3 povredjenih... Nisam mogao da verujem kad sam jutros citao poruku od druga da je Lounge izgoreo...
Voleo sam to mesto... Ti mladi ljudi koji su poginuli, mozda sam ih i sretao u prolazu, mozda sam ih i poznavao... Konobare sam znao, na ulici smo se javljali jedni drugima... Ne znam ko su bili ti ljudi koji su poginuli, bojim se da pitam...
Srecko je tuzan danas...
U NS je proglasena trodnevna zalost...
Nek' pocivaju u miru...

Fuck! Moram da odrastem... :( U ponedeljak mi pocinje poslednji semestar regularnog skolovanja... Pijemo u to ime uskoro...
Uvek sam mislio samo da dodje i taj dan, ali neka seta me uhvatila. Nisam ushicen, sta sad? Posao, izmisljanje sve kreativnijih razloga zasto nemam devojku/verenicu/zenu... Sad je doslo vreme kada mi se sve slavine pocinju zavrtati, obecali su ranije vec... Mada, obecali su to i sa 18 godina da ce mi uraditi, kao fora punoletan si, sam zaradjuj... Moji su i mladji poceli da zaradjuju i mene su imali u mojim godinama. Dobro, to je kostalo mog caleta kose, a ni ja nisam daleko, tako da mu to dodje na isto.
Vreme je za promene dragi moji. Hoce li imati smisla ziveti sa cimerima i u 26/27oj ? I pri tom gledati kad imate slobodan termin za bilo kakav seksualni interkurs. O ozbiljnijoj penetraciji da ne govorim. Emotivnoj, naravno.
Ponedeljak koji dolazi mi je jako bitan. Videcu, pod broj jedan, da li cu se probuditi sa Kosovom oko vrata ili ne, i drugo, pocinje faks.
Da li bih se vratio u proslost?


Ne bih...

Hit dana Pet Shop Boys - New York City boy

Prehladjen sam i jedva gledam, suze mi teku ceo dan, ne zato sto mi je ovaj dan nesto bitan, vec su mi sinusi prepuni slina. Kao da mi je organizam odlucio bojkotovati praznike ljubavi. Fejk ljubavi, da se razumemo. Ako sam zaljubljen, svaki dan je V day, i svaki dan poklanjam, i svaki dan sam otvoren da primim poklone. A sad sam bolestan i hocu da mi pokloni budu u limunu!
Happy fuck'n V day

Hit dana Bisera Veletanlic ''Divni mladici Beograda''

Kao zvezda u svemiru gori veliki grad.
Reklama na nepoznatom jeziku, toliko svetla, a takav mrak.
Slusam reci u prolazu, trazim poznati zvuk.
Ritmovi se preplicu u vazduhu, toliko buke, a takav muk.
Kako mami i opija ovaj veliki svet.
Mladici sa ruzicastih postera, toliko vatre, a takav led.

Nocas mi treba moja ulica.
Kesten pod kojim sam ga ljubila.
Moj grad sa prvim dahom proleca sto budi bol u grudima.
Nocas mi treba moja ulica.
Dvoriste moje, moja ograda.
Treba mi afalt kojim hodaju divni mladici beograda.

Slusam reci u prolazu.trazim poznati zvuk.
Ritmovi se preplicu u vazduhu.toliko buke, a takav muk.
Kako mami i opija ovaj veliki svet.
Mladici sa ruzicastih postera.
Toliko vatre, a takav led.

Kakav vikend!
Sve je pocelo kad je drugar doneo litru medovace da nazdravimo pocetak ispitnog roka. Intimno druzenje od nas 3 se pretvorilo u malu zurku, sa dosta pica. Uglavnom, mi smo onu medovacu slistili jako brzo. Nismo ni znali da nam je komsinica bas negde u to vreme umrla. Doduse, umirala je poslednjih 20 godina, pa niko nije ni obracao paznju. Nikad mi nije bilo jasno zbog cega se te matore vojne penzionerke ne povuku negde, u svoje drustvo, nego samo zauzimaju ogromne stanove, dok se mi svi stiskamo na malom prostoru... I zale se na mrve koje joj padaju na terasu. A samo mladim komsijama sme da se zali. Nisam dobar ni sa kim od komsija. Verujte, nije do mene. Ne volim frustrirane i nadobudne udavace i vojne penzionere, jednostavno smatram da su oni paraziti koji ne zasluzuju da zive tu gde zive. No, da ne budem fashista, moram da napomenem da se nasa muzika nije glasno cula, bar nista glasnije od komsijine, a pozar u kuhinji sam jako brzo ugasio, pa nije niko morao da intervenise. Nikada ne bacajte sveze opuske u smece, nikad ne znate koji od njih nije ugasen... ;)
Jutarnja mucnina i mamurluk je vrlo brzo prosao kad smo dobili poruku da sutra moramo unositi nov namestaj. Sta da Vam kazem, lomili smo i lupali sta smo stigli. Znate onaj ludacki osecaj i napad smeha kad radite nesto destruktivno? Bili smo kao u ekstazi, valjda smo sav svoj bes i chemer iskalili na tim starim krevetima. A da ti kreveti mogu da pricaju, kakva bi to prica bila! Roman u delovima... No, zavrsise babini devojacki kreveti gde im je mesto, pored kontejnera na livadi...
U neko doba sam dobio poziv i od Malog Princa da se vidimo... Nismo se cesto vidjali od raskida, nekoliko puta. Bio sam mirniji kad se ne vidjamo. Pristao sam da se vidimo ovaj put. U principu jako mi prija njegovo drustvo. Osecam se sigurno pored njega. Prespavao sam tamo, zeleo sam da tu ostanem zauvek, ali sam rano ujutro, dok je zora svanjivala, izasao na Bulevar i nastavio kuci...
Vidim da se Lush ponovo otvara u hotelu ''Vojvodina''... :)
Bio je neobican vikend, skroz... Desile su se stvari za koje sam mislio da se nikad nece desiti. Sve se promenilo sad.
Hit dana Outlines - Waiting in line

Evo i decaka koji je zakasnio na 300-ti post ;) Baky, uzivaj :)

Frapiran sam cinjenicom koliko malo znamo o svetu oko nas. Mozda slicnih malih cudovista ima i u nasem dvoristu, a mi to ne znamo. Sta vise, ubedjen sam da ima, samo, oni se nas plase, jer smo mi gori i strasniji od njih... Nije sve u izgledu... Ovo je jedno umiljato malo cudovistance...



Golokrtičasti štakor - Heterocephalus glaber- glodavac je koji živi u tunelima ispod zemlje, daleko od sunčeve svjetlosti. Podrijetlom je iz istočnih dijelova Afrike. Ovaj jedinstveni primjerak, znanstvenicima nije poznat po svojoj ulozi u životinjskom svijetu ili načinu života, već po neobičnoj sposobnosti koja mu omogućava da živi u nemilosrdnim podzemnim uvjetima.

Ovaj štakor naime ne osjeća bol, jer nema neurotransmitere koji signal boli prenose od kože do mozga. Hladnokrvani su i borave u specifičnim uvjetima koji zadovoljavaju njihove potrebe.

Dobro su prilagođeni životu u podzemlju. Oči su im poput malih proreza, a gotovo ništa ne vide. Unatoč tome, brzi su i dobro prilagođeni životu ispod zemlje. Svoje velike zube koriste za kopanje. Usta su im zatvorena iza zubi pa mogu nesmetano kopati.

Imaju kratku dlaku i naboranu ljubičastu ili žućkastu kožu.

Prilagođeni su disanju ispod zemlje, pluća su im malena, a krv ima veliku mogućnost prihvaćanja kisika i na taj način ubrzava kolanje kisika tijelom.

Tipični primjerci teže oko 3 kg i dugački su do 10 centimetara. Najveći primjerci mogu doseći čak i 80 centimetara.

Dobio sam od jednog net poznanika novi duet Olivera Mandica i Cece ''Vreme za ljubav istice''. Nisam neki ljubitelj balada, ali rekoh daj da cujem. Ljudi moji, nisam jako dugo cuo da se neko tako potrefi sa emocijom i glasom kao njih dvoje... Oboje imaju onaj setni , na momente pacenicki glas, ona ga prati kroz pesmu i konacan utisak je sjajan. Savrsen duet. Jako sam zadovoljan. Nadam se samo da ce Oliveru i ostale pesme biti tako skladne i harmonicne, a ne kao onaj nesrecni album ''Nisam kar'o 6 meseci'' ili kako vec bese... A ni Ceci nece skoditi neki hit, sad kad je ostavljena bez Pinka da se bori za medijski prostor...
I zivot je slican tim duetima. Ne mora da svaki spoj uspe, ma koliko ekskluzivni akteri bili... Nekad hit dueti jako kratko traju. Budu eksplozivni i naprave haos, svi o njima pricaju, svugde se vidjaju, dosta im se i zavidi... Ali na kraju svi nastave solo. Nekad se treba i povuci sa scene, na vreme... No, sve je uglavnom zavisno od menadzmenta kojim ne upravljamo ni mi, ni publika...
Hit dana Oliver & Ceca ''Vreme za ljubav istice''

Ko bi rekao... Proletelo je brzo, nisam ni osetio, samo vidim na popisu... :) Pa, red je da proslavimo. Nece biti nikakvih golisavih decaka, vec nesto korisno, da znate sta da radite kad Vam cudoviste dodje u kucu...

Isao sam kuci da glasam. Da, znam, dosta Vam je glasanja i sve te frke oko istog, ali nije mala stvar, biramo alfa muzijaka...
Kuci je bilo smorno... Porodicni problemi i nesuglasice, kulminirajuci nekim jezivim momentima, samo da mi stave do znanja koliko ja MORAM da odem odatle... No, u pauzama i odsustvu aktera te, tudje drame, gledao sam tv. Bilo je tako divnih filmova, onih starih, koje sam gledao kao dete. Hm, nije se puno promenilo. Neko sivo vreme, ja i tv... I zelja da vidim taj NYC, da osetim da li stvarno mirise na kokice, kao sto sam mislio tada...
Gledao sam divan film, ''Kad je Hari sreo Sali'', znate onaj kad ona fejkira orgazam u prepunom restoranu... Nisam neki ljubitelj romanticnih komedija, ali ovo mi je jako prijalo, i vratilo u detinjstvo... Lepo je kada u zivotu nema drugih problema osim ljubavnih. Zato, ako budem nekada kenjao ovde o svom emotivnom zivotu, znajte da sam istinski srecan u stvari :)
Uhvatio sam na pola i neki japanski film o gay samurajima. Nisam uspeo saznati kako se zove, ali film me je u stvari podsetio na onaj japanski cajnik koji sam sklonio da se ne razbije, sa 4 solje. Bas bih mogao da u njemu nekad kuvam caj. Doduse sada imam samo caj od bokvice, ne znam koliko bi se to uklapalo u njihovu pricu, ali hey, ne uklapam se ni ja, zar ne? ;)
Nakon emo gay japanskih samuraja, naisao je ''Ostani uz mene'' film o 4 decaka i jednom letu za vreme njihovog detinjstva. I neka mi neko kaze da se Kris i Gordi nisu u stvari voleli i da nisu bili ona prva ljubav jedan drugom. Ne znam sta se desava, ali bas je ekspanzija gay odnosa u filmovima bila za vikend. U samom filmu ide pesma koju svi dobro znate ''Stand by me'' od Ben E. Kinga. (mislim da je on) a tako se i film zove. Jako dirljiva prica o decijem prijateljstvu. Mislite da ce trajati zauvek, a u stvari zivot jako brzo razdvoji same aktere. I ostane secanje na te zmurke i ujede komaraca, i bezanja od kuce, i kradju ringlova na kraju ulice... Na kraju filma narator, pise u svoj ocvali komp ''Nisam imao boljih prijatlja od svoje 12. godine. Imamo li ih uopste?'' Posle sam dosta prebirao po secanju. Jeste ta 12. godina prelomna. Ja sam najboljeg prijatelja, imao tada, sada ni ne znam gde je. Bio je moja prva ljubav, prvo razocarenje (ja njemu verovatno vece) i prva lekcija. Nisam siguran da sam ikada posle voleo nekog tako cisto i naivno, bez ikakvih sumnjivih misli...
Djokovic se vratio u Srbistan. Doneo je pehar, nacija ga voli, klicu mu svi... Otvara nekakvu akademiju tenisa u Kraljevu/Kragujevcu/Krusevcu (nikada necu razlikovati te gradove, 3K, sve mi isto zvuci)... I tako... Sve dok pobedjuje nas je... Takvi su bili i odbojkasi... Sta li je sada sa njima? Gde su nestali braca Grbic? Secam se da sam jednog (onog lepseg, sto nije shaban koji podseca na savicevica) video kako seta po gradu. Tad sam bio sredjnoskolac. Nije mi znacio nesto ni tad, a ni onda,da se razumemo. Samo mi se dopala njegova guza u trenerici... ;)
I tako... Dok na RTS sat polako odbrojava unazad, a nije nova godina, kao da ce nesto eksplodirati, ja krckam neke projice i slusam hit nedelje...
''Stand by me...''