Oduvek sam bio sklon losem drustvu. Nije mi nikada prestavljalo problem da pobegnem sa nastave, samo ako neko kaze ''ajde''... Mislio sam da je to jer nemam dovoljno svoje JA da se oduprem, onda sam imao teoriju da se jednostavno palim na lose momke, ali se na kraju ispostavilo da sam samo lenj i da imam nizak pritisak i da mi se redovno spava... Plus moja paznja ne moze dugo da se zadrzi na nekom problemu (pa samo nagomilavam probleme a vreme trosim uludo ) te je sve to rezultiralo mojim odlaskom sa vezbi. Profesorica je popizdela jer je shvatila da sam otisao sa jos nekoliko muskih kolega (da, bas, ona ostala sama sa onim kokoskama, zato je i popizdela) i porucila nam da ni ne dolazimo... :)) Sta da se radi, pritisak mi je pao, ni 2 ness kafe mi nisu pomogle. I eto, u stanu konacno tisina, nigde nikoga, i taman pomislih kako cu lepo da dremnem, zujanje kompa me privuklo i ovo kuckam...
Tedd je odlucio da u mesecu promovisanja americke kulture i tradicije organizuje maskembal za Noc vestica. Samo, pomerio je par dana, do petka tacnije. Valjda cu do tada smisliti nesto... Iskreno, ni ne ide mi se, nekako sam asocijalan ovih dana... Ili to ljudi samo mnogo pricaju, dok se meni samo cuti... Naleteo sam na nekoliko profila na myspace od nekih mojih ex poznanika. Divno je kako su se izdvojili, kao ulje i voda, oni svi na jednoj strani, lizu svoje povredjene sujete i nabijaju si nozeve u ledja... Malo mi je chuka preskocila kada sam ih video na gomili, no, to je iza mene. Hvala gospodji Bozen, oko mene su neki novi klinci, a oni koji su vredeli su i ostali. Sta sad, nismo svi stvoreni da budemo dobri svima, zar ne...
Sad me je pocelo okupirati gde da nadjem kostim za NV... Na gayiskreno blogu sam naisao na zanimljivo resenje. Verujem da bi se ovi o kojima sam gore pricao jako obradovali hehe... Evo i slika ;)



hit dana : chocolate puma ''a star is born''

Prethodni dan nije obecavao. Jurio sam cele nedelje kao muva bez glave, pa sam zato ceo petak proveo u pidzami... Neka seta me obuzela, ceo svet je bio nakrivo nasadjen, kao da je petak 13.ti... Cak sam se pokacio i sa WebStarom... Glupava vizit karta, kud je ostavih na stolu...
Ne pamtim kada sam odgledao zadnji film onako, od pocetka do kraja... Nemam ja toliko paznje za nesto, da u cugu odsedim i odgledam nesto sto traje bar sat i po'... Jbg, kazu mi da je to sindrom rasejanog studenta, vrlo moguce, samo sto ja kao da vise nisam student... Kao da sam... Pa, nista... Samo mi se izlazi, pije i looduje... Ja sam... Normalan, valjda?! Mislim, nista neobicno za krelca mojih godina...
Negde predvece sam se dogovorio sa drustvom kad krecemo na sajam knjiga, i posto sam skontao da je noc vec pala, a Ali Baba me zvao do grada, uz glasnu Ispovest na Plesnom podijumu, obukao sam najkicastije krpe na sebe, nabacio make up i otisao u mrak...
Na kraju sam zavrsio kod Web-a na Bermetu i dijamantima... Draga Anitta je dobila od decka dijamant, i bila je zarazno optimisticna. To me ponelo, nisam imao priliku pre toga da nosim dijamantski prsten... Uglavnom, red razgovora o seksu i rimingu, red vina, red poljubaca i oko 3 sam krenuo kuci... Dijamant sam morao vratiti... San me nije hteo sve do 5 jutros... Jedno dete mi naislo na pamet i oduzelo mi je... Opet sam lupao gluposti porukama... Kako samo dizem ego drugima dok sam pijan, a kad se otreznim dodje mi da se sakrijem negde da me niko ne vidi...
Otreznjenje je pocelo jako brzo jer sam se probudio posle 3 sata sna. Nisam mogao da se pomerim... Drugarica mi domino glasom saopstava da dolaze po mene uskoro... Uh, noge kao od olova, jedva sam otisao do kupatila da se posteno iskenjam, da me ne uhvati na sajmu, to mi je najveca fobija... Muka mi je... Ne smem piti vise pre puta... Kao kada sam se vracao sa mora 2006-e, pa sam se sat vremena pre puta prejeo skoljki i nalio Istarske travarice... Kako sam dosao do bg nemam pojma, ali pokazalo se da imam zavidnu moc podsvesti ;)
Poznavajuci svoje drustvo, najveci strah mi je bio da na putu do sajma ne slusamo narodnjake... Hvala bogu pa i nismo, neki elektro su pustili, na opste iznenadjenje, verovatno nije bilo nista drugo...
I, stizemo polako u bg. Plase me pricama o guzvama i nekoj Gazeli, mislio sam da je to neka zivotinja, kad se ispostavilo da je u stvari neki polusuplji most. Hvala gospodji Bozen, pa nije bilo guzve, isti taj zivotinjski most smo presli za pola sata :))) oko sajma je bilo mesta pa smo se parkirali u roku od dvadesetak minuta... Neki fini cika, mislim da je rodjeni beogradjanin na je lupao na prozor da nam pozeli dobrodoslicu. Fini radnik parking servisa nam je uz 100 dinara mita rekao da ce nam dozvoliti ceo dan da ostanemo na njegovom parkingu. Delovao mi je jako mlado da vec ima svoj parking, ali sta ja znam, verovatno je nasledio od tate...
Nismo ni usli na sajam, vec sam nosio neke prospekte, i reklame... Ah, kako su samo ljubazni ovde i kako samo vole goste iz provincije, samo daju, ni ne pitaju odakle smo... Hmmm, ''Politika''... Nije da je ne citam, format mi je jako romantican, ali ipak, secanje na Hadzi Anticev period kada je ''Politika'' bila na vrhu/dnu mi kvari sav dojam koji se Ljilja Smajlovic trudi stvoriti novim redizajniranim izdanjem. Hvala bogu kad su promenuli font...
No, ulazimo na sajam... Uh, koliko guzve, deca neka, baloni, sta ce baloni na sajmu knjiga... Drugarica me hvata za guzu, odmah mi mami osmeh, ali pogresna pretpostavka, kaze da je to da me ne izgubi, kako sam zbunjen...
Koliko gejeva na sajmu, cudo jedno, svima nam oci svetle po mraku, lako se to da videti... Prvo ide pogled odozgo prema dole, pa mala pauza oko kaisa i modela farki, pa dole do patika, i opet nazad na facu...
I ni manje ni vise, u svoj toj guzvi naletimo na grupu novosadjana, majko mila, kao da smo videli rod rodjeni, grlimo se, ljubimo, ma i suze nam krenuse, ''Sta je ovo pobogu?!'' svi se pitamo, zasto svi zure, zasto se svi sudaraju i niko ne govori ''izvinite, izvolite, molim, hvala...'' ... No, kazu da se copor krece sporije nego pojedinac, ali se ipak odlucujemo za coporativan pristup. Nismo odmakli ni pet metara, i odlucujemo se raspasti na manje grupe pa ko nadje ono sto trazimo, neka javi...
Jao koja guzva, mrzim guzvu, mrzim da me strendzeri dodiruju, da osetim njihov zadah, brate, 21. vek! Operi se dziberu! Eno ti ga tamo stand Nikole Pasica, pa si nakupuj Seseljevih knjiga, ne setaj se oko Stubova Kulture!
Nasao sam 6 knjiga od 10 koliko sam mislio. to je ok prosek, jos ako uzmemo u obzir da je tih 6 knjiga prodavalo 5 decaka, jako slatkih i raspolozenih za pricu... Jedan nam je cak ponudio da sednemo sa njim na pauzu, sto smo i prihvatili. Odjednom se stvorila neka guzva oko nas, ali sedecki nisam mogao da vidim sta se desava... Dok smo odlazili, videh na momenat najpoznatiji nos Srbije... Ne, nije Dragana Mirkovic vec Isidora Bjelica potpisuje knjige... Oko nje samo tinejdzerke i fegeti... Nismo malo odmakli, penzioneri prave guzvu... Presveta zlatnojutreca umotvorena LJ. Habjanovic - Djurovic takodje potpisuje svoje delo. Tvrdi da nikada u zivotu nije opsovala. E u qrac! Ubij se...
Proslo je vec previse vremena, a jedino sta je preostalo da se uzme je ''Ljubav u doba kolere'' od Markesa, ali to kod nas jos niko nije idao :( Sta da se radi, nas su pojele bube, pa mozemo da polako i napustimo ovu smotru, drugu po velicini u Evropi. Eh, kako smo samo veliki, bas smo face! Da vidim samo ko ima veci hram Sv. Save od nas i poseceniji sajam knjiga... Sto li smo tako nepismeni onda,nikada mi nece biti jasno...
U povratku smo slusali Zvezde Granda.
U ns je bila magla kad smo krenuli, i kad smo se vratili. Ipak, u povratku mi je bilo manje sivo nego kad smo kretali... Konacno kuci!
Odmah sam se sobalio u krevet. I odspavao u komadu 11 sati. Sam, bez ikoga. Konacno malo mira...
Hit dana American Idiot - Richard Cheese & Last Night (Feat. Keyshia Cole) P Diddy

Slika rumenog novorođenčeta, propraćena sloganom "Seksualna orijentacija nije izbor", deo je kampanje koju su pokrenule vlasti ove centralne italijanske regije u okviru borbe protiv diskriminacije homoseksualaca.

Vatikan i konzervativni politički krugovi oštro su kritikovali kampanju i slike koje su se već pojavile u italijanskoj štampi.

Nelly Furtado - All Good Things lyrics

Da li je posao i faks, i obaveze, da li su to sve stvari koje uticu na to da se udaljite od svojih drugova i prijatelja? Osecam da se jako jako udaljavam od svih, po ceo dan sam samo u stanju da razmisljam o faksu, i da spavam posto sam hronicno umoran... A kada se pojavi zgodna prilika, onda je tesko uklopiti se sa svima... Sinoc sam imao iznenadno druzenje i ujutru sam zato proklinjao budilnik...
U subotu idem na sajam knjiga, sa drustvom... Konacno cu videti neke ljude koje nisam video milion godina... E,ovo me podseti, sa pravim prijateljima se ne morate ni vidjati, zar ne? sa njima samo nastavite nesto sto ste prekinuli, prijateljstvo ne poznaje vreme...
Nego, nesto drugo se desava... Vas Srecko se oseca jako cudno, ponovo ima romanticne ispade, mislim da se Srecko zaljubio... Samo tiho, ne sme da se zna ;)
Hit dana ''Da te volim...''
Pokusao sam da pisem, ali me nesto nece inspiracija... drugi put... Odoh da spavam..

Na myexit-u sam pronasao spotic koji bi mogao da vas sve ugreje i nasmeje. Mene jeste... Nije dugacak, ali ima machak :) Veeliki i lep... ;)

Koliko puta ste bili u prilici da neko pljuje o necemu, a da nije svestan da u stvari pljuje po vama? Koliko cesto ste bili u situaciji, ili imali dovoljno snage da se suprotstavite? Znate, glupost je bezgranicna. I to bi trebalo biti smrtni greh. Ako neko veruje vec u te grehe, i sta god da se propoveda u zvanicnoj religiji... A sta li je sa hrabroscu? Sta li je sa Ponosom?
Mislim da je ljudima uglavnom dovoljno jasno da sam gay. Ja nikada nisam o tome pricao, niti demantovao. Uvek sam mislio da je pametnije cutati. Ali to je pogresan prilaz... Kada bi me neko otvoreno pitao nesto o tome, uvek mi je polazilo za rukom da odgovorim dvosmisleno, i da u stvari tu osobu postavim u moj polozaj, da ona pocrveni jer je postavila neprijatno pitanje na koji je odgovor vrlo ocigledan. Ali nikada nisam izgovorio recenicu ''Ja sam gay''. Pogledajte ovaj snimak... Bice vam jasno zbog cega sam nekada ljut na sebe sto nemam dovoljno volje, snage, ponosa, da postupim slicno... Nisam siguran da li bi to uopste bilo dobro. Ali sam siguran da bi se svakako o tome pricalo... ;)

Nisam dugo pisao. Posle ovih negativnih vesti koje su se smenjivale dan za danom, nisam znao sta da napisem, a da ne zvuci neumesno... Svi su u gradu sivi i pokisli (i bukvalno), svi imaju probleme... Ja sam se povukao, cutim, preskacem barice i trudim se da slusam veselu muziku. Da li su meseceve eklipse krive, nemam pojma, ali ovo doba godine sve zive ujebe. Ajd' da smo na moru, pa da razumem, prosla sezona, ostalo samo kamenje i bura, ali mi smo ovde, u ovoj dolini Fruske Gore, na obali Dunava, ovde sve mirise na pecivo i caj, i cuje se dzez... Ok, mozda se samo kod mene cuje, ali u poslednje vreme sam kroz par prozora cuo neke skroz cool zvukove...
Tesko mi je da gledam kako su moji prijatelji tuzni. Tuga se nekada ne percipira samo kao kiseo izraz lica, i beskonacno kukanje... Ona se oseti... Znate ono kada ispricate nesto za sta znate da bi obradovalo ljude, a oni nemaju snage da se nasmese... A u ocima im ne vidite sjaj...

Ponovo sam se vratio na jedan tekst koji sam nasao negde na netu...
Zakuvao sam penušavo svoju tugu. Pretočio sam je u muziku i odvrnuo slušalice. Spustio sam se u kupku svog bola i prepustio talasima žalosti. Melodija me je nosila suptilnim predelima neveselih sećanja. Moje rane su pustile gnoj. Oprao sam ih svojim suzama.
Probudio sam se svež i čio, spreman za vic.
(Premalo se odajemo meditaciji tuge. Što više izbegavamo tugu, to postajemo ranjiviji na njeno trnje. Umesto da uđe u nas i pokrene našu energiju, gutamo je i taložimo u organima. Tamo ona truli i počinje da nas razjeda. Najveća zabluda čovekova je da će rane zarasti. One su tu da iznova krvare i obnove naš zavet.)

Moja izuzetno draga prijateljica mi je na sve ovo rekla: tugu treba prigrliti, jednako kao i srecu. sve nas to cini ZIVIM!treba je pustiti da dopre do svakog kutka naseg bica, a zatim je pustiti da ode u kosmos... oslobadjajuci tugu, oslobadjamo i nas.
potiskivanje, iako cesto trenutno uklanja osecaj tuge, zapravo pojacava njen razorni efekat, jer tako sabijena, duboko u nama, postaje explozivna i lako se pretvara u dugotrajnu potistenost ili bes, a kasnije u patnju (kojoj posle vise ni uzroka ne znamo)

I to je to... Sad je nastupilo neko vreme tuge. Ali, ona je isto deo nas, bas kao i sreca... Nije tesko biti Happy, podjednako je to kao i biti tuzan. Samo, preskocite te barice, i ne dozvolite da se pokvasite previse...

hit dana Happy Feet Soundtrack - Boogie Wonderland - Brittany Murphy

Ne mogu da poverujem da ga vise nema... Nisam slusao njegovu muziku, ali mi je oduvek bio simpatican, delovao je kao dobrica... :(

Sta mislite, koji je trenutak kad ste raskinuli sa nekim? Da li to znaci i potpuni prestanak emocija prema toj osobi, ili samo pomirenje sa stanjem stvari? Meni je u pocetku svaki rastanak tesko padao... Tada sam, kao svaka mala histerija, mrzeo i samo ime te osobe... Posle nekog vremena to sve zaboravite (neko bi rekao koliko je trajalo, dobro da se ista i upamtilo) i skroz slucajno naletite na tu osobu... E, u tim trenucima mene bi uhvatio nekakav grc u stomaku, (leptirici koji su nekada postojali se pretvorise u gladne vrane) i ako bi bilo moguce, taj susret bih izbegao (secam se jednom da sam skoro upao u baru zbog te vratolomije)... Ali, nekada je to sve nemoguce ostvariti i putevi vam se ukrste na momenat, koji se cini nikad duzim... Skontao sam da sto je vise tih momenata, sve je lakse, jer odjednom nema onog grca u stomaku... Postanete ravnodusni, kao da svojom ravnodusnoscu kaznjavate nekog u kog ste bili zatreskani... Evo ti na! Ne osecam nista prema tebi! :) A u stvari u vama tinja onaj osecaj, bes sto je ta osoba nasmejana, sto joj zivot ide i dalje, nije stao vasim odlaskom...
Vremenom, redjaju se raskidi, iz svega toga covek izlazi spremniji i nauceniji, pa svaki naredni raskid nije vise toliko emotivan. Pitam se da li upravo to znaci da je kvalitet emocije koju ste osecali imalo jaci bio, da li se mozda samo jednom, prvi put, iskreno voli? Mislim da ne, ali je u ovom trenutku postalo jako bitno sto u svaku vezu ulazite 50% srcem a 50% mozgom, spremni da se vrlo brzo spakujete i odselite na neke nove hm spejsove :)
Sada se namece jedan novi problem. Posto ste iskusniji, sve nove veze su kompleksnije, vas zivot, i njegov (njen) zivot se pocinju preplitati, pocinjete da se mnogo intenzivnije druzite sa
partnerovim prijateljima, oni postaju zajednicki, sada sve delite, sada vise niste pojedinac, sada ste oficinalno PAR. Niko te nece zvati na kafu, zvace VAS. To je lep osecaj, totalno mozete da se poistovetite sa svojim roditeljima, i sada vidite kako su se oni osecali dok su jos i isli negde... Sta se desava kada u toj fazi dodje do raskida? Tada ste vec i zreli, pa se razgovorom, sporazumno razvedete. Ljudski se dogovorite ko sta odnosi, ko je zaduzen za objasnjavanje drugima, naravno tad se govori da SMO RASKINULI a ne ''on me je ostavio zbog necega/nekoga''
i razlaz... Neko vreme se coolirate, kao vidjate se i dalje, boze moj, odrasli ste ljudi, pijete kafe, u nekom trenutku se pojavi neka treca osoba i tada shvatite da vi u stvari niste nista naucili i da ste i dalje kao na onom prvom raskidu, kada se pitate ''zasto im se zivot nije zaustavio kad sam JA otisao'' :) tada odlucite da pobegnete, da se vise ne druzite, i to je ok, pokazujete da vam je stalo da se ne svadjate, vec da taj neki ''zreo'' odnos zadrzite, sigurno necete sada bezati na drugu stranu da se ne sretenete na ulici... Ali, ostaje drugi problem. Vasi prijatelji. Sta sada? Kada se sretnete, pizdite kad skontate da se oni druze sa njim/njom i cak upoznaju te neke druge osobe... Tada raskidate i sa njima. Precutno. Pronalazite izgovore da se ne vidite, cak i kad besciljno lutate gradom, i naletite na njih, odjednom shvatate da ste u veeelikoj guzvi i da zurite negde...
Da li je taj trenutak, kada raskinete i sa prijateljima, da li je to trenutak kad ste raskinuli i sa njim/njom?
Nisam pisao o sebi, ja sam odavno razveden. U poslednje vreme je hit da se duge veze raskidaju. Moja prijateljica je u vezi bila oko 7-8 godina, i sada su se razisli. Njenu patnju uglavnom ja slusam i prozivljavam sa njom, jer sam jedino ja bas njen prijatelj, nisam zajednicki. Moj cimer je raskinuo sa mojim drugom, i sada su konfuzni.
Nema dobrog raskida. To ne postoji. Uvek cete voleti tu osobu, samo sto cete u medjuvremenu naci dovoljno snage da nekog drugog zavolite vise. I tek onda cete moci reci ''Proslo je''... :) Do tada samo treba da nadjete adekvatnu muziku koja ce vam pomoci da to sve prebolite. Nista ne boli kao povredjena sujeta. Za tu priliku vam preporucujem Richard Cheeze-a i pesmicu ''Angels deserve to die'' ;)
Vreme leci sve. Ako to ne pomogne, predjite na makrobiotiku. :))

Danas se u mom gradu desilo nesto zbog cega sam jako tuzan. Ovde uvek stavljam slike zaljubljenih gay parova ili pojedinaca. Danas isto to radim. Zasto ljudi imaju toliko mrznje u sebi? Kako je moguce da mi, koji smo proganjani u fasizmu, danas zaboravljamo to, i slavimo rodjendan nekog Himlera?! Bojim se, ne znam da li je Srbija skroz u kurcu ili je ovo samo eksces... Voleo bih da nikada nisam morao doci ovde... Zao mi je mog grada... Nije to zasluzio... :(

Stojim na terasi i posmatram lipu koja je iznenada pozutela. Drvo do nje ima vatreno crvenu boju. Odnekud osetim miris przenih lesnika. Stigla je jesen. Svuda mozete sresti frustrirane ucenike kako mile prema svojim skolicama, sunce ima neku crvenu boju dok zalazi, a mesec se zuti kao limun kad izadje... I meni uskoro pocinje skola, uh, kako sam uzivao ovo leto, bas ce mi faliti sva opijanja i zurkice koje smo imali... I opet onaj osecaj nedeljom popodne, kada vas uhvati neka bezrazlozna panika...
Svi se mrste kad dodje jesen, kao sva je depresivna, pocinju kise i preview za zimu. Kao da niko ne primecuje vatromet boja oko sebe, sve te mirise, pa i ukuse (sada su torbe koje salje mama vece i teze)... Ma, ja volim jesen! Kao i pocetak svega, tako i ova jesen obecava svasta nesta novo. :)
Odjednom, iznenada, bas tamo, okruzen tisinom, i mirom, do mene stize glas njegov... Iako je rekao da se vise nece vratiti i da me nece citati, opet je tu... Opet onaj osecaj u grudima, kada sve pocinje da biva zamenjeno samo jednom mislju... Mozda...? Ko ce ga znati... Duga je jesen... Mozda cu ove godine kestenje grickati sa nekim novim princem... Mozda necu, nije ni to strasno. Bitno je da ova jesen prodje u ritmu hita dana Madonna ''Secret garden''

Sinoc smo izasli prvi put sa nasim drugarom iz usa, Tedom... Poceli smo lepo sa koktelima u Modeni, toliko smo bili fabulozni da mi je konobarica poklonila casu sa shtiklom :) Pokazalo se da Mai Tai nije tako jak kako su mi pricali, da nije pink boje koje treba da bude, da je sladak, a ja mrzim slatko, i ja od danas vise ne pijem koktele. Oni su za pichkice, prave muskarcine poput mene piju viski sa red bulom :)) U nastavku veceri, pridruzili su nam se Dolce & Dolce, pa smo otisli na svirku jednog poznanika... Ispostavilo se da je to bilo myspace/romeo/nekidrugiportal vece, i da se tamo potrefio upravo neko kog bas i nisam morao da sretnem... U jednom trenutku kada je alkohol poceo raditi svoje, nabijeni emocijama napustili smo svirku i otisli na drugu lokaciju, medju fudbalere i plasticne lepojke... Ona casa mi je zveckala u torbi uporno me opominjuci da bih trebao paziti na pijanog druga i drugarice, pa sam ostatak veceri samo pijuckao sopstvene jeftine emocije i slabosti... Neverovatno je koliko pijan covek sebi sme jasno priznati neke stvari, koliko nije tesko reci ''jesam, sujetan sam''...
Shvativsi da smo izgubili amerikanca, ja sam digao ruke od provoda i u neko doba se vratio kuci... Cimer je blazeno hrkao, svetlo je bilo priguseno, osetio sam neku toplinu koju imate kad se vratite kuci, gde vas cekaju mama i tata...
hit veceri ''ain't no sunshine''
Danas je lep dan... Steta zbog mamurluka... Stigla je jesen,moram vam pisati kako se to desilo... ;)

Koliko puta ste kao dete bili opominjani da ne smete da lazete, i da ce vam se to uvek obiti o glavu? A koliko puta ste poslusali taj savet? Ja nemam naviku da lazem. Stavise, jako sam smotan u tome, uvek me provale... Kao dete sam jos i mogao na brzinu nesto da smislim, ali sada, potrebna mi je duga priprema, razrada, utvrdjivanje nekih sitnica, kao da planiram savrsenu laz... A mozda je to samo neki dokaz da vreme cini svoje i da svi tupimo. Mozda sam ja otupeo od ucenja, ipak idem na streberski fakultet. Jednostavno, kada se skoncentrises samo na jednu stvar, izgubis sposobnost da neke druge stvari brzo izpovezujes u svojoj glavi...
Sta se desilo? Ja sam student koji je na budzetu svojih roditelja. Iz najbolje namere ja precutkujem kako mi idu studije. Nisam los, nemojte da mislite to, skroz sam prosecan, cak sam i prilicno dobar, ali nisam najbolji, a to je ono sto oni zele. Oni zele da ja zavrsim fakultet u roku (a posto sam obnavljao to je odmah propalo) i da se sto pre osamostalim. Cool je to, klasicno roditeljsko razmisljanje. Ali, oni nisu studirali i ne znau kako to izgleda. Sta vise, njima nije jasno kako neko moze da padne na ispitu iako je ucio, nepojmljivo im je da covek mora biti i inspirisan za interpretaciju naucenog. Ne! Nije im ni jasno kako mou samo jedan ispit po roku da polozim, njima moje ogromne knjige nista ne znace... Ok, malo preterujem, ali to je to... U principu me ne gnjave jer me ne mogu ni kontrolisati, ja dajem rezultate, upisujem godine i to je to. Medjutim, svi koji studiraju znaju ovo sta ja sada osecam. U nekom trenutku vam sve dopizdi i ne mozete dalje! Morate napraviti pauzu. Moja pauza je trajala godinu dana. Sticajem okolnosti. Moji problemi sa psihocki neuravnotezenim cimerom, moji problemi u emotivnom zivotu, malo po malo, godina dana prosla... Ali, sada sam se stabilizovao i konacno je u meni sazrela zelja da i ovo privedem kraju.
Ali, onda se desava onaj trenutak kada jedno jutro ustanete na levu nogu i sve vam se izmalerise. Moja majka zeli da pokrene proces da mi se odobri stipendija. Zasto, pitam se kada je nisam primao sve ove godine, a odbili smo da primam inostranu, u ojerima... Za to je neophodan spisak sa polozenim ispitima! Da li sada shvatate moju iznenadnu muku, kako da im objasnim sta mi se desavalo prethodnih godinu dana? Moj tata je sklon da sve ovakve probleme svaljuje na devojke, i uveren je da ako ja zapnem negde, to je jer imam problema sa curom... He he... Oh... Pa da... Eto resenja! Nova laz!

neko se nasao duhovit pa je malo obradio logo eurosonga... :))
ipak je ovo pravo lice sljivovica srbije :)

Samo dan posto je izabran logo za Pesmu Evrovizije 2008. pokrenuta je onlajn peticija za njegovo ukidanje. Glasanje se vrsi na adresi http://www.petitiononline.com/esc2008s/petition.html.

Da podsetimo nagradjeni rad sadrzi motive sljive, trube i poljupca. Autor se vodi pod pseudonimom Mama i od RTS-a je dobio nagradu od 5.000 evra.

To: Eurovision Song Contest Commitee

We, the undersigned, participants in competition and fans of the Eurovision Song Contest, believe the election system of visual representation for 2008 Eurovision Song Contest was irregular and that chosen sub-logo and runners-up for the 2008 Eurovision Song Contest are:

1. selected against any professional merit.
2. visually illiterate and contain no value whatsoever.
3. misrepresenting Serbia.
4. misrepresenting Eurovision Song Contest in general.
5. insult to all participants in the sub-logo competition.
6. insult to all Eurovision Song Contest fans.

As a course of action, we require one of the following options:

1. RTS to re-elect the jury, supervised by impartial professionals and members of the Eurovision Song Contest committee, and reconsider all the submitted entries.
2. RTS to let Eurovision Song Contest committee to assign the jury of their own and reconsider all the submitted entries.
3. To publish all the artwork on the internet and set it up for international online voting (one IP address per vote).

Sincerely, The Undersigned


Mi, dole potpisani, ucesnici na konkursu i ljubitelji Pesme Evrovizije, verujemo da je sistem izbora graficke reprezentacije Pesme Evrovizije neregularan i da su izabrani lokalni logo za Pesmu Evrovizije 2008, kao i drugoplasirani i treceplasirani:

1. birani protivno svakom profesionalnom kriterijumu.
2. vizuelno nepismeni i ne sadrze apsolutno nikakvu vrednost.
3. pogresna predstava Srbije.
4. pogresna predstava Pesme Evrovizije u celini.
5. uvreda svim ucesnicima na konkursu za lokalni logo.
6. uvreda svim ljubiteljima Pesme Evrovizije.

Kao naredni korak, mi zahtevamo jednu od sledecih opcija:

1. Da RTS ponovo izabere ziri koji ce biti nadgledan od strane nepristrasnih profesionalaca i clanova odbora Pesme Evrovizije, gde ce se ponovo birati poslati radovi.
2. Da RTS prepusti odboru Pesme Evrovizije da odredi svoj ziri, koji ce ponovi birati poslate radove.
3. Da se poslati radovi objave na internetu i postave za medjunarodno 'online' glasanje (jedna IP adresa po glasu).

Iskreno, Potpisnici

Sincerely,

The Undersigned