Nisam nikada razumeo potrebu blogera da stavljaju tekstove svojih omiljenih pesama, uvek mi se to cinilo kao najlakši način da pomoću copy/paste ostanu koliko toliko u nekom kontinuitetu oglašavanja. Nisam razumeo, a opet, sam sam to uradio 2 puta ovog meseca. Jako mi je potreban neki ritam, i ja sam ga našao u tim pesmama. Ovo je nova Madonnina pesma, kao najava nekih budućih događanja i nekih novih avantura. Be fab! ;)

MADONNA - “HEY YOU” LYRICS

Hey you, don’t you give up
It’s not so bad
There’s still the chance for us
Hey you, just be yourself
Don’t be so shy
There’s reasons why it’s hard

Keep it together, we’ll* make it alright
Our celebration is going on tonight
Poets and prophets would** envy what we do
This could be good, hey you

Hey you, open your heart
It’s not so strange
You’ve got to change this time
Hey you, remember this
None of it’s real including the way you feel

Save your soul, little sister
Save your soul, little brother
Hey you, save yourself
Don’t rely on anyone else

First love yourself
Then you can love someone else
If you can change someone else
Then you have saved someone else
But you must first love yourself
Then you can love someone else
If you can change someone else
Then you have saved someone else
But you must first

Hey you, there on the fence
You’ve got a choice
One day, it will make sense
Hey you, first love yourself
Or if you can’t
Try to love someone else

Poslednji dan juna. Ah, hvala Bogu da se završava! Bliži se povratak mog prijatelja.
A jedan se vratio i doneo mi kurtone sa pride-a u Torontu. Eh, meni više kurtoni ne trebaju, kažu da kada jednom vodiš ljubav sa nekim, postaneš nesposoban za sex sa drugima. Tako da se sam pretvaram u kurton. Par puta sam se fukao ovog meseca. Nije to za mene. Nikako se ne pronalazim u tim uđi-izađi šemama. Meni treba pogled ispod obrva, neka kula neosvojiva da se borim, da se vredi boriti za nekog... Ma, klasična lupanja poslednjeg dana juna posle jedne pijane noći. Neplanski sam pokušavao druge da tešim, i da pljujem po ljubavi, da nagovaram da prevaziđu, da oproste, šta god, a sam ne verujem, sam sam pun besa i gorčine... Besan što verujem u tu jebenu ljubav, i to stanje bića koje me ne prolazi.
nisam više siguran u sebe. Video sam pre neku noć kako je taxi zgazio jednog pešaka. Bio sam u šoku jer sam gledao svojim očima i slušao svojim ušima jauke zgaženog. Ali to je potrajalo par trenutaka. Začule su se sirene hitne pomoći i ja sam zaboravio... Kada li sam postao toliko neosetljiv, kada li sam počeo tako brzo da zaboravljam? Zašto onda neke druge stvari ne mogu da zaboravim? Preksinoć su i mene kola umalo zgazila. Bilo mi je svejedno. Stajao sam i gledao vozača. Nije reagovao, samo je produžio...
Zašto ljudi lažu? Zašto ljudi imaju potrebu da bilo šta pričaju? U stvari, da preformulišem, zašto ljudi tako loše lažu, da ih je tako lako uhvatiti u tome? Totalno odsustvo obzira. Bolje onda ispljuni tu istinu i idemo dalje. Bar uštedimo vreme.
Hit dana... Nouvelle Vague ''Dancing with myself'' i boli me briga za sve ;))

Jutros nisam otvorio oči pošteno a dobio sam poklon. Od nekog koga ni ne poznajem. To me podsetilo da je krajnje vreme da se pomerim i odem uzeti onaj poklon za MP dok ga još ima. Dok se čuje Shade ''kiss of life'' počinjem jednu novu fazu. Shvatio sam da je ova prenaglašena sreća koju sam juče osećao samo maska za tugu koja me već par dana obuzela. Valjda sam je sada prevazišao. Sinoćašnja šetnja po kiši i gledanje gromova... Ma, doživeh pravi kiss of life sinoć. Verovatno je od svog tog elektriciteta... :)) Dvoje ljudi mi je juče reklo koliko sam im drag. Preksinoć sam dobio svoj prvi link. Od fab mede iz mog rodnog grada. Malo me sva ta ''slučajnost'' iznenadi svaki put, ali slučajnost ne postoji. Sve je to neki kosmički plan koji mi samo treba da ispunimo.
Tako ja sada idem da se nadjem sa jednom Zaljubljenom, i da otkrijem zašto je u tom stanju ;)
Hit dana Essential mix by Eric Prydz

Počelo je zbilja jako čudno. Ustajem sa sat vremena zakašnjenja. Toliko toga treba da se uradi... Pogledom tražim društvo koje me je trebalo probuditi sa skuvanom kafom i shvatam da me je moja Milica ispalila i nije došla. Verovatno se zapila negde. Bah, šta ću, stavljam sebi kafu i trčim da proverim poštu. Eh, sve neke nelogičnosti. Ma, ko ih je*e, zatvorim sve i sedam na terasu, samo u gaćicama, i polako ispijam prve gutljaje... Napolju boli koliko je toplo. Komšija mi se gadi, klima njegova kaplje po mojoj terasi... Glasno psujem i državu i predsednika skupštine stanara... Trebao sam ostati u krevetu. Gledam u raspored, svašta toga još treba da se desi. polako se odvlačim do kupatila, naravno, nema toalet papira. Hm.
Vruće je! Neću ništa kuvati, mislim da bih umro kada bih prišao šporetu... Gulim banane jednu za drugom... Ma, nije to ništa... Oho, ostao mi je još onog integralnog keksa... Znam da uvek dobijem proliv od njega ali sada ću ga smazati, makar me ne bilo...
Jedna ispala. Druga ispala. Treću ne dozvoljavam, pa ja ispaljujem.
U tom trenu mi S piše da želi da me vidi. Dolazi iznenađujuće brzo. Razlog je jasan, skontala je ko je moj tajni obožavatelj. Ah, sprečavam je da mi otkrije ko je to. Pre par dana sam počeo dobijati mejlove i poruke od misteriozne osobe. Ne želi ništa od mene, samo da razgovaramo. Ah, ok. Što da ne. Mada bi mi prijalo da razgovaram u nekoj povećoj kadi uronjen u neku mirišljavu kupku... Ali da ništa ne pričam. Kažu da ćutanje može reći mnogo više.
Zverka me zove nazad, kaže da smislim nešto i vratim se u velikom stilu u ''oblaku parfema''. Eh, ne vredi, jednom kada se stavi tačka ona je stavljena. Ne mogu da se vraćam, ja nisam neko ko reciklira bilo šta. ja ni papir nisam razdvajao kada su još postojali oni kontejneri, a kamoli da recikliram stara poznanstva ...
Sečem dinju i gutam te hladne komade, ah, blaženstvo... Nirvana... Ma koga je još briga šta se dešava van zidova ovog mog malog sveta u koji sam pobegao... Neko mi je lupio ignor. Ko? Neki galamdžija... Dobro je... Konačno je opet mir... Konačno opet sanjam...
Počeli su se neki mali snovi ostvarivati. Počeo sam upoznavati neke skroz fabulozne ljude, za koje nisam ni mogao predpostaviti da ću ikada doći u situaciju da sedim divanim uz ratluk... zar je bitno nešto drugo... Ko zna, šta me čeka sutra... To je najbitnija spoznaja... Život je prepun mogućnosti...
Hit dana Ari Gold ''Wave of you''

22. jun

Sedim u svojoj sobi i razmišljam šta se to sve desilo za jednu godinu. Pre godinu dana, tačno na današnji dan, ja sam prolazio kroz najgori period svog života. Možda je i bilo nekih realno mnogo gorih trenutaka u životu, rat i sve što je doneo, ali bio sam tada dete koje nije najbolje shvatalo šta se to dešava, zašto nema tate na ručku ili zašto mama plače svaki dan... Ili zašto me ostala deca gledaju drugačije... Ili ... Ali vreme leči sve rane, ako to i nije istinito, bar je sigurno da neke stvari vremenom izblede. I uvek je sadašnja muka najjača. Pre godinu dana, mi je bilo neverovatno teško. Sjebao sam bio ceo život. Faks, privatni život... Ma, došlo mi je da vičem iz sveg glasa ali nisam mogao. Nisam zaslužio da se olakšam na taj način. Sam sam bio kriv za sve. Izabrao sam ovaj način. Počeo sam da pišem blog. Bilo je ovo jedino mesto gde sam mogao da vičem iz sve snage bez razmišljanja hoće li me neko čuti, nisam uopšte brinuo da li ću bilo koga povrediti svojim rečima. Ovo je bila moja ispovedaonica, mesto gde tračarim sa svojom dušom...

Prošla je jedna godina... još malo pa 200-ti post... 200 mojih krikova, uzdaha, osmeha... Ma, bilo je svega... Jbg, život je takav, fabulzno nepredvidiv. Shvatio sam da je te moje žvrljotine neko i čitao. Neko se uvredio. Neko se pronašao. Neko se spasao (?). Neko se zgrozio. Neko se sažalio. Neko se nasmejao. Svi se zabavljali... Bilo je ovo u jednom trenutku mesto gde je još neko plakao, gde se još neko smejao...

I šta sada, kada zaokružimo sve, kada se osvrnem, šta se desilo? Opet Ja na svom krevetu. Opet sam. Opet kao kroz maglu naslućujem nečiji osmeh, kao kroz buku da pokušavam čuti neku muziku... U ovaj krevet niko još nije legao, osim mene. Sve srećne trenutke sam doživeo u tuđim posteljama. Sve do trenutka kada sam shvatio da sam ja tu sreću donosio sa sobom, da je uvek bila u meni, samo što nisam znao da je koristim... Nikada nisam znao da je koristim za sebe, kada sam sam. Gledajući poslednjih godinu dana, ah, jesu bili stvarno dugački, toliko emocija i priča... Nekih započetih i nikada ispričanih... Gledajući sve to... Ima li smisla išta što sam pisao?

Jedno veče sam se popeo do Sata sam. Bilo je jako kasno, gotovo da nije bilo nikoga. Predamnom je sijao Novi Sad. Taj mali-veliki grad, pun hladnih ljudi sa vatrenim očima i vragolastim osehom... Namignuh mu... Zabavljamo se punih 7 godina... Živeli... Volim te moj NSu...

The Dandy Warhols ''Sleep''

Slušah citate iz ove pesme toliko vremena da je moram ovde staviti...

Besmrtna Pesma

Ako ti jave: umro sam

a bio sam ti drag,

mozda će i u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si ikad razmišljao

o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu

u tebi detinjstvo kopni.

Brige...

Zar ima briga?

Tuge...

Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte

u mladost hrabro se popni.

Tamo te čeka ona

lepa, al lukava duga.

I živi!

Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.

Široko žvaći vazduh.

Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani

u ogledalu nekom

dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš

sve više ti je uzan

i osmeh sve tiši

i tiši

i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.

Za pola veka samo

stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Večno sam išao.

Išao...

Ispredi iz svoje aorte

pozlaćen konac trajanja

i zašij naprsla mesta

iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj,

već kao stalni doček

i stalni početak buđenja.

A onda, već jednom ozbiljno

razmisli šta znači i umreti

i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.

Ništa nećeš razumeti.

Groblja su najcrnji vašar

i tužno pozorište.

Igrajući se nemira

i svojih bezobličja,

zar nemaš ponekad potrebu

da malo krišom zađeš

u nove slojeve razuma?

U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada

ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:

pokvariću ti igračku

koja se zove bol,

ako se budes odvažio.

Ne lažem te.

Ja izmišljam

ono što mora postojati,

samo ga nisi jos otkrio,

jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija

ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.

Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,

odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori

sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja

i nekih sitničavih smrti,

kad jednom budeš shvatio

da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene

da te dotaknem svetlošću

i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost

ima svoju budućnost,

koja u sebi čuje

svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,

nije nepostojanje,

već postojanje bez nas.

Ako ti jave: umro sam,

evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme

leteti negde visoko.

Upamti: nema granica,

već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja

niz vetar klizav ko svila.

Razgrtaću ti obzorja,

obrise doba u povoju

i prizore budućnosti

lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno

zaljuljano u beskraju,

visiću sam o sebi

kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma

što sama sebe odmotava.

Lebdeću u mestu, a stizaću

i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog

kao galaktička jata,

koja su srasla pulsiranjem

što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne šume,

koje su srasle granama

u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne ptice,

koje su srasle krilima

i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog

kao ogromne ljubavi,

koje su srasle usnama

još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,

koleno,

ili glava,

mogu da postanu glina,

koren breze

i trava?

Da neka malecka tajna,

il neki treperav strah

mogu da postanu sutra

tišina,

tama

i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.

Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće

ugasiti ni skratiti.

Samo ću,

obično tako,

jedne slučajne zore

svom nekom dalekom suncu

zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,

a kamoli što počinim,

osumnjičen sam za nežnost

i proglašen sam krivim

što ljubav ne gasim mržnjama,

već novom, većom ljubavlju

i život ne gasim smrtima,

već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja

tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg

ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti

pitanjem: kako preživeti,

nego: kako ne umreti

posle svih umiranja.

Ako ti jave: umro sam,

ne brini. U svakom stoleću

neko me slučajno pobrka

sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi

kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg

kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,

iskopaćeš me iz vetra.

Ima me u vodi.

U kamenju.

U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,

ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,

ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja

i obnavljanja mene

i nisu drugo do vrtlog

jednolik,

uporan,

dug.

Znaš šta su proročanstava?

Kalupi ranijih zbivanja

i zadihanost istog

što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?

Čega da nam je žao?

Ako ti jave: umro sam,

ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh

koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik

koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast,

čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,

kad vidiš neku kometu

da vidik zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim i živim.

Miroslav Antić

Dani su postali neizdrživo topli, a noći vrele... Tako se pre neku noć sva ta vrućina akomulirala u ljudima i svi su bili agresivni, što je rezultiralo mojim polomljenim mp3 plejerom... Šmrc... Kako došlo, tako otišlo, i guess... No, eto, skontah da ima neko ko je spreman za mene svašta učiniti... ;) :*
sutradan, sve to se, naravno pretvara u samo jednu anegdotu koja se priča uz ručak, koji sam skroz slučajno i neplanski pravio... Grašak sa tikvicama i mirođijom. Čak ispade da umem... ;)
Isto veče sam se sladio na tvrđavi... Sladoled od jagode.. Čak sam naleteo i na pravu pravcatu jagodu... A onda... Dok je svežina polako hladila grad, pored Sata je postajalo sve toplije... Da li zbog blizine zvezde ili šta već ,ali je bilo prijatno slušati o šampanjcu iz Valensije, i jednoj ljubavnoj priči koja se tamo dešavala...
I tako... Život jeste fab, nikada ne znate kada ćete naleteti na nekog ko zna npr. francuski ili pak ima najfabulozniju kopču na kaišu... Ili da li ćete naleteti na gomilu zajedničkih poznanika koji će vas mrzeti što nisu dovoljno fab da idu na tvrđavu noću...
Ko zna, možda ću za koji dan piti kafu sa Madonninim prijateljem, nikada se ne zna. Znam da bih ja sada više nego išta voleo da upoznam Tanju Jovićević da mi priča o tome kako će biti sunčan dan ako Denis dođe... I da je razuverim, jer je svaki dan sunčan ako mu mi to dozvolimo. Sa ili bez Denisa...
Hit dana Tanja Jovićević ''Uzmi me''

Hodam bulevarom. Muzika pojačana do panja, mislim da je neki remix iz Queer as Folk... Sav prepotentan posmatram prolaznike... Ne znam iz kog razloga sam skrenuo u tu ulicu. Stvarno ne znam šta mi je to trebalo. Znate kada Vam neko kaže ''ko zna zašto je to dobro''? E pa stvarno ne znam zašto bi ovo bilo dobro! Ipak mislim da sam skrenuo u tu ulicu jer sam mislio da je pusta, da ću sam hodati tuda... Kad ono... Žut, sa crnim kockicama, taxi, Novus, prolazi ored mene... Bara... Pljuuuuuuuusssssss!!!!! Od glave do pete! sav se cedim! Ne mogu da verujem!!! Ovo mi se desilo samo jednom u životu! Okrećem se i gledam za taksijem koji , naravno, ne misli da stane... Smejem se... Šta da radim, bar je bila topla voda... Sad sam se već osušio... E, svašta...

Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo... i nas dva, zagrljena, ja pomalo zbunjen i omamljen od vrućine... Prija mi što je tu. Ali ne želim ništa da mi priča. Samo da bude tu. I opet jedan leptir u mojim grudima čuda čini, ali to je ok. Ne, ne verujem da se može vratiti na staro, sada smo već odmakli predaleko. Sada nema nazad. :) I neću nazad. Ovako me niko nikada nije grlio. I jako mi prija. To je bilo juče.
Danas... ''Izađi na terasu, da izađe sunce ;)'' kaže mi. Ah, evo, samo da vežem kosu u rep i da obučem gaće, ovde je vrelo. Vidi stvarno... Sunce izlazi i mami me napolje. Idem dalje. Beton vibrira u fabuloznom ritmu come away with me (Incognito)... Lepi dani dolaze, uskoro ću se videti sa jednim posebnim dečakom. Uskoro ću se razgolititi na Štrandu... Uskoro ću se tetovirati. Jbt, ovaj optimizam će me sa'raniti... ;) Da li ste čuli za shitaki gljive? Čujem da ih ima na limanskoj pijaci. A jeste li čuli za Ari Gold-a? Eeee... svašta možete čuti samo ako želite da čujete. Isključite mozak u potpunosti. Pregrejaće se, ionako je dovoljno toplo. Moj procesor se lagano topi... Dok lagano uranjam prste u Fever i nanosim ga na kožu... Osećam da je rehbilitacija skoro gotova. Još da zalijem nekim šampanjcem, i Happy može ponovo da se pojavi u moru šljokica... Dijagnoza je postavljena... Fabulozni optimizam u hroničnoj fazi ;)
Hit dana Justin Timberlake ''Love stoned''

kako je sve ovo cudno... cudno se i osecam... soba je tako prazna... kao da nema ni mene... samo miris malina i sprzenog papira...

''Darling, poklanjam ti novi broj, da sve počnemo iz početka! Ovaj put biraj kome ga daješ!''
Dok sam srećan skakutao po kupatilu, mob mi isklizne iz ruke i upadne u wc šolju... Oh, tuge pregoleme! Pa ne mogu ni da se radujem poklonu... :( No, ko zna, možda to definitivno označava novi početak, neke svari stvarno treba da pustimo da odu kroz wc šolju...
Juče sam saznao da i ja nekom predstavljam malecku inspiraciju. Nisam otkrio toplu vodu ali eto, neverovatno prija kada saznaš da iako nikog ne čuješ, to ne znači da niko ne sluša...
Dok sam sedeo sa mojom Lady Fridom, na terasi koju su napali mravi (ne znam samo kako su se popeli, kako ih nije mrzelo), i pio 'ladno pivo, slušao sam novu muziku, otkrivenu potpuno slučajno,jedne večeri dok je eMule radio po defaultu.. Sve je novo. I sve se menja... Nismo ni svesni promena... Divno je, jedva čekam da vidim šta će se desiti ovog leta, imam neki čudan osećaj... ;)
Predveče smo otišli do centra, na neki performans, najava za Infant... Neki likovi gurali kontejnere. Shvatismo da ne umemo da tumačimo šta je neko hteo reći, danas nema vremena za nagađanja, samo čista informacija se ceni...
Dužan sam da objasnim ovo oko 69Razloga... Pošto sam se opasno približio 200-tom postu, moramo to nekako proslaviti. Za one koje volim biće organizovano nešto na terasi, čim se rešim ovih mrava, a za Vas koje ne znam, jedan podsetnik na sve one fabulozne ljude koji su ostavili pečat na sve nas... :)
Hit dana Natasha Bedingfield - Frogs and Princes

Posle ne znam koliko vremena, seo sam pred TV. Onaj dobropoznati hedonizam leti... Selo gori a baba se češlja a Happy u sred roka gleda tv... NO, ako pogledam koliko dugo ja i NISAM gledao tv, mogu si dozvoliti taj gubitak vremena. A svašta mi je novo, nisam uopšte u toku... Očajne domaćice ponovo na nacionalnoj gay-pink-postaji... Na B92 Will se posvađao sa Grace i dobio dete (eh, ta amerika... i gejevi imaju decu... kao neki tarifni dodatak). Nove reklame - sa HIVom se danas živi. Ma, da, kako da ne. Sa HIVom se možda živi, ali sa predrasudama ne! Moja prijateljica koja je btw medicinski radnik, razmišlja o izdavanju stana za vreme EXITa, ali se tripuje od stranaca, ''da ne dobije neku sidu...'' Zamislite Vi to! a to što joj je NJEN momak preneo hlamidiju, to nikom ništa... No, ajd' i to po strani, ali ta klaustromanija, taj strah od novih ljudi, novih iskustava... To me razočaralo...
Ali, nije me razočarao miris grada jutros... Poranio sam... Otkrio sam novu pekaru sa raznim hlebovima, jutros je bio neki kukuruzni... Ah, dok se pušio onako vruć, pola sam ga pojeo do stana.. A lipe mirišu... Oh... Pri tom slušam Zvonka Bogdana ''Ko te ima taj te nema'' pa ima li nešto vojvođanskije? ;))
Čujem da je NjKV Madonna počela završne radove na svom novom albumu... To me posebno raduje. Kad god izda album, ja se zaljubim i otpočnem romansu... Do you wanna dance? ;)
Hit dana... Incognito ''Morning Sun''

Klima se očigledno promenila. Postali smo englezi. Ali samo što se tiče onog dela sa kišobranima. Pre neki dan me je uhvatio pljusak. Pomislih ''pa iako sam sladak, nisam baš od šećera, neću se istopiti'' i krenem. Čudnovato je to što kada ste na suvom mislite da i nije toliko strašno, da ne pada tako jako... Uvek je drugačija slika kada se zakorači u nešto. Sva sreća pa sam poneo mp3, i dok sam u ritmu disko hitova koračao po praznoj ulici (i automobili se sklonili), kiša je natapala sve na meni... Bilo je fantastično! Pomislih kako bi svi ljudi na ovom svetu trebali da zatvore svoje kišobrane, ma koliko dominantni bili, i da se prepuste... Koliko dugo nisam bos hodao po asfaltu i dozvolio kiši da mi miluje lice... A kiša... Topla, gotovo vrela... Osetih neki fantastičan miris... Ah, to se regenerator iz Lusha počeo topiti po meni... Stvarno je fantastična ta promena. Kiša uglavnom ljude otera na spavanje, u depresiju... I mene je u poslednje vreme terala. Sada ne. Ponovo uživam u njoj...
Hit dana Madonna ''Rain''

"Sta sam to imao od zivota?Neciju kosu..Neciju ruku...I jedno srce ustreptalo.I dva tri osmeha , tiha i prosta.Sve je to ponekad tako malo,sve je to,videces, sasvim dosta."M.Antic

Naleteh na ovaj citat dok sam pokušavao da zaspem... Ox pored mene na krevetu vec kunta, BDP na drugom krevetu pokušava da zaspe , ali mu ne ide, sutra mu ispit... Eh, uvek okružen drugima, a uvek tako daleko... Razmišljam, šta ako u životu ne napravimo kompromis? Šta se onda dešava? Sme li se praviti kompromis u ljubavi? Sme li se biti sa nekim samo da ne budemo sami?
Ne sme...
''Razlika između pesimiste i optimiste je u načinu gledanja na svet, a ne u svetu oko njih!"
''Razlika između srećnog i nesrećnog čoveka je u njihovim pogledima na život a ne u njihovim životima!"
Samo treba staviti fucking pink glass i pustiti glasno ''I will survive'' i svet je tvoj...
Javio mi se Matrix. Putuje, ide preko bare. Ah, divan dečak, nadam se da će objasniti gospodinu plavookom da je on čovek za njega... Javio mi se i Komšija. Samo da pita kako sam... Divan je... Večeras osećam da nisam sam. Tu si i Ti, koji čitaš ovo. Znaš na koga mislim ;)
Danas mi je pisao i bivši, zove me na kafu. Sutra idem na kafu sa drugim bivšim. A večera? Ko zna, možda sa nekim budućim... Life is fab, catch me if u can ;)
Laq noć svima :*

Znam da nije ni u redu ni lepo zajebavati ljude. Ali kada sami to traže! Sinoć se okupila neka opuštena ekipica i kada nam je ponestalo trešanja kojima smo gađali prolaznike, odlučismo da nam treba pravo pravcato muško! A gde je najveća berza? Na netu naravno! I odemo na krstaricu. Na'vatamo odmah i muškarca. Drugarica ga je namamila a ja napalio. Tek u jednom trenutku se pali kamera, uključuje ton. Majko moja mila... Koliko je to čudo... Nije nam bilo smešno. Imao sam prilike takve videti i uživo ali opet, oduzele mi se noge... I ako sam ja pokazao svoje verbalno umece i doveo gospodina obdarenog do vrhunca. Na kraju je i on, i nas 4 zapalilo cigaretu. To je bio jedan bizaran sajber grupnjak...
I da li smo mi sad normalni? Šta je danas normalno? Danas je samo zabava imperativ, i brzina. Ovo je bilo demon(striranje) istih...
hit dana roxette ''slušaj svoje srce''

it’s four a.m. again
father, forgive me this sin
uncomfortable in this life, yeah
I can’t put down this knife, yeah

I’m carving words in my arms, baby
hey, scars are part of my charm, maybe
I need the touch of a hand
this isn’t what i had planned

I need relief from this life
I wanna slip away into the night
don’t wanna see the sun again
but can’t get swallowed up by this tragic whirlwind
I wish the ocean was warm
I feel like drowning

I’m losing my faith in me
I can’t remember the last time i felt free
from voices inside my head
when I taste liberation, they just feed me fear instead

you say I’m out of control
at least i still have a soul
no, I don’t need your advice
some compassion would be nice

I can’t take any more of your pills
they hold my head up
but still it feels so wrong
I can’t believe the price that I’ve paid
for this chemically-induced, perceivably ideal, take-it-with-a-glass-of-water day



Nikada ne slušam tekst neke pesme... Ali ovaj poslušah...

Vreme prati moje raspoloženje. Juče sam išao na ručak sa MP. Hm, kanda delujem vrlo pozitivno na ljude, otkrivaju neke nove ambicije, žele da napreduju, odu iz NS, žive u BG... A možda samo žele da pobegnu od mene? ;) No, ne brinem se mnogo oko toga... Ja ionako napuštam sve ovo sa 35. Tako sam odlučio još davno ;)) Do tada se trudim da budem ispunjen. Tako da sam počeo da planiram ručak za Dolce & Dolce, dok mi se gosti smenjuju na kafi. Pala je i odluka sa mojom S, da se ovog leta i tetoviramo. Sad, da li će biti redosled kojim sam planirao, to još ne znam, ali sam čak i pare našao. Još kada bih našao nekog dovoljno egzotičnog tatoo majstora...
Sinoć se desila jedan divan momenat koji mi je momentalno popravio raspoloženje i zbog kog se smejem. Jedna osoba, koja nažalost odlazi, mi je objasnila neke stvari. I, šta da kažem osim da stvari nisu onakve kakve se čine. I da ne treba da mislimo da znamo šta neko oseća, jer prosto, to nikako ne možemo da znamo. Jedino što radimo jeste da projektujemo svoje emocije na druge. Ali, eto, ja sam krajnje priatno iznenađen, i ceo dan lepršam.
Nadam se i gostima, samo hash-hash... Tiho, tiše...
Hit dana...Patty Pravo - E dimmi che non vuoi morire

Da li ste i Vi od onih koji veruju u horoskop? Ja verujem da donekle ima uticaja na neke predispozicije, i da može donekle da se skonta karakter, ali nikada nisam ni čitao ni verovao u ove horoskope po novinama, dnevne, nedeljne... I tako dok sam jutros uz kafu izčitavao novine prosto me ubode u očinji živac ovaj momenat: Sklad i harmonija u ljubavi. Voljena osoba je sklona povredama. Vaša potreba za ljubavlju biće u potpunosti zadovoljena kada partneru omogućite da se oseća slobodno pored vas. Manji dobitak Nisam siguran da li je to samo slučajnost. No, ako na svetu živi 6 milijardi ljudi, podeljeno sa 12 znakova, 500.000.000 riba od prilike, pa nemoguće da je tih par rečenica važeće za sve nas... No, eto, kažu da je ljubav sloboda a sloboda ljubav. Slobodan sigurno nije ljubav (mislim na diktatora), ali Mira pati za njim. Zašto čovek uopšte voli ako pati, zar ne bi bilo logično da se kao odbrambeni mehanizam izbaci ta slabost iz naših gena? Možda samo posmatramo to iz pogrešnog ugla. Možda to treba da posmatramo kao samo jedno iskustvo više, ali samo to i ništa više? Hm, a ceo život mislim da je ljubav nešto drugo, nešto više i komplikovanije. Kažu da su najbolje stvari one koje su jednostavne. A ja volim jednostavno komplikovane. Ni ne zanima me ništa ako ne postoji neka mnoogo komplikovana priča, kako je došlo do susreta, pa do razlaza, pa opet do slučajnog susreta... Volim te momente kada shvatite da se sudbine prepliću na neverovatne načine. Eto tako, juče mi je drug ispričao neke neverovatne pojedinosti iz kojih sam skontao da je jedna osoba koja mi je omrzla nešto u stvari bila indirektno odgovorna da to zvolim. Nikada ne znate šta vas vreba iza ugla, možda će vas pregaziti kola, a možda će vas udariti ljubav... Život je naprosto pun fabuloznih iznenađenja! I ja sad čekam da se novo iznenađenje desi... Dok to radim, jedem trešnje koje mi je moj Beskonačno Dragi Prijatelj doneo sa sela...

Hit dana : ''pabadam'' yonderboi

a danas je bio nekako bezrazlozno lep dan, ma, gotovo da kažem kako volim leto. ceo dan djuskam uz rihannu i molim da muzika ne prestane. ni lepi dani, ni lepo vreme. leto je vreme kada su sve strasti pojacane, kada se najlakse padne u vatru, a opet, nigde te ledene lubenice da istu ugasi... slikao sam malo mesec. kažu svi da je neophodan čvrst oslonac da bi se napravila dobra slika, inače je sve blured. kao i u životu. sve je pomalo mutno, sve dok ne naiđete na oslonac. nije poenta jebati se svako veče sa nekim već znati da možete na tu osobu računati. možda će vreme pokazati drugačije, ali mislim da sada imam dovoljno oslonaca. i baš kada pomislim da će noć biti blured, jedan dodir, pogled mi izoštri sve. neverovatno, ja tek posle 24 godine svog života učim da budem sam. samo tako ću moći biti sa nekim. pitam se kad će kontrolni iz ove lekcije...
dok tako iščekujem, posmatram moj rainbow gay desktop i ne mogu da se ne zahvalim dizajneru istog što mi ga je nesebično poklonio. Larry tnx!
hit večeri... hm... džimi somervil ili madona pitanje je sad... ;)