Oh, mili moji, kada bih vam pričao kakav sam vikend imao, ne biste mi verovali! Zato neću ni pričati o tim neverovatnim stvarima, čak sam i ja još u neverici, da li je to moguće... Oh, kako god, izgleda da jeste.
Posle mesec dana upoređivanja rasporeda i termina, konačno smo Mali Princ i ja popili kafu sa drugim gay parom. Divno veče bilo. Završismo na palačinkama u Dizniju. A tamo par dana samo neki gay parovi dolaze... Mali Princ i ja zaređali bili... Šta ćete... Mljac je ipak mljac... Video sam i neke stare poznanike... Gotovo da ih nisam prepoznao, ali to vam je onaj momenat kada prođete pored nekog i u očima vidite da vam je poznat taj sjaj, ali ne baš odakle... I onda evociranje... Oh, neka mnogo lepa vremena se ponoviše pred mojim očima. I pomislih kako je sve to samo seta, kako se mnogo lepši momenti dešavaju sada, a još lepši čekaju da se tek dožive...
Saznao sam da će moj omiljeni sapunjavi brend biti oficijelna kozmetika Exita. A moja Dada će biti oficijelna fajterka na istom. E, nek' sam vam rekao! ;)
Dobio sam mnogo divnih poklona u poslednje vreme, onako iznenada... Prvo, dobih uvid u zvaničnu martovsku štampu u UK, onda dobih divne savete od moje vatrene prijateljice kako da kuvam ubuduće, zatim dobih potvrdu jednog starog prijateljstva, onda potvrdu jednog novog... A od Malog Princa sam dobio nešto na čemu sam mu beskrajno zahvalan... Podršku kad mi je trebala. Možda nije ni svestan koliko me je njegova mirnoća i polusneni osmeh smirio, i držao drama queen u meni pod kontrolom...
Nije mi jasno zašto svi toliko reže na ovu kišu i vreme, zar nije to savršen izgovor da se zbijete uz dragog pod najdominantniji kišobran u gradu i krenete u špacirung, baš u inat svima...
Hit dana Van Morrison ''Moondance''

Posle par grozno stresnih dana morao sam priuštiti Malom Princu i sebi malo vremena, samo za nas... Išli smo na doručak u Malu Kuću. Skroz je prijatno, plus mladi konobar koji ume da sluša i ne postavlja suvišna pitanja... Oh, bilo mi je neobično potrebno da na trenutak sve stane, da pričamo, pa, ni o čemu bitnom, ali mi se činilo da je taj razgovor neobično važan... A dan, divan, onako baš prolećni. Posle toga, Trema, malo mraka, i crne kafe... sigurno ste rešavali, još u osnovnoj školi one psiho testiće, kao zamislite neka vrata određenih boja, pa ih otvarate i pričate šta vidite i kako se osećate... Meni je ispalo da mi je karijera na prvom mestu. Oh, šokiran tim saznanjem krenuh na faks koji studiram čini mi se 100 godina... i tako... divan početak dana, završih ohrabrujućom večeri kod moje Dade... Divno je kada imate prijatelje koji će vas ohrabriti kada vam treba i zagriti kada se osećate bedno. A Mali Princ tu pored mene... Osetih u tom trenutku neku snagu, šta li već... Čuh na trenutak neku milu melodiju, njegove mi oči nešto prošaputaše...

Hit dana Vincenzo ''Where's the love that i knew''

Postoje neke situacije u životu koje vas zaprepaste svojom nelogičnošću i brutalnošću. Potpuno neumetnički. I onda ne možete ni da pronađete neki smisao svega toga, ne možete da kažete onu izlizanu ''ko zna zašto je to dobro''. Ali ipak, svako je kovač svoje sreće. Teorija haosa kaže da svaka akcija ima posledicu. A sve što nam se desi, posledica je neke naše akcije. Ko zna kad, ko zna kakve, i ko zna kako će se sve završiti. Jedini logičan lek za svaku takvu stvar koja vam se desi jeste da opet izvedete neku akciju. I tako u krug. Totalni haos, zar ne? ;) A da ništa ne uradite, to gotovo da nije moguće. No, šta je tu je. Svi nailazimo na izazove i prepreke. Život bi bio vrlo dosadan kada bi sve bilo jednolično i kada bi znali šta nas sutra čeka. Daleko od toga da je svako iznenađenje prijatno, čak ume da dovede do destrukcije.

Ovih dana, eto tako, iz neke uzročno-posledične nevezuše, desio se i jedan divan fenomen. Na jednom stepeništu, na stepeništu gde smo se prvi put poljubili, desio se trenutak, trenutak koji ću dugo pamtiti na svojim usnama. Ko kaže da se prvi poljubac ne može ponoviti? Meni se ponovio. Osećam se opet kao na početku. Doduše, ne znam kako se On oseća, ali meni je definitivno jako potrebno buđenje uz njega... Doručak sa njim... Njegov pogled preko šolje kafe koju ispija ćutke. Eh...

Ko zna, možda je ovo neki sudbinski test. Prve poteškoće, ako to posmatramo poteškoćom. Ipak, tuđi problemi nisu moji problemi. Pogotovo ne naši. Meni je bitno samo u kojoj meri to utiče na mene. A videćemo kakvu će posledicu izazvati ova, neželjena, akcija...

Oh, ljudi moji... Volim! Koliko ga samo volim! Koliko samo svaki njegov pogled može bol da mi nanese... Koliko samo njegov dodir može na nebo da me odvede... Skroz gore... Do zvezda...

Kad bi znao...

Bitno je da ja znam, i osećam... U dvorištu mi je procvetao narcis, onaj žuti... Žuto je moja omiljena boja... Danas sve pulsira u mom ritmu... Jer volim...

Ah, da li ste primetili prve pupoljke napolju? Proleće je tu... Uz pravu muziku iz mp3 plejera sve je sunčano, sve sija... Danas sam prošao pored Njegove zgrade... A on tamo... Negde... Spava... eh, koga li sanja ? ;) znam koga ja sanjam ovih dana... Pitam se hoću li mu nedostajati. Onako, baš, baš... Znate onaj osećaj kada imate neku iracionalnu potrebu da nekog vidite, dodirnete... Ono što vam izazove ono treperenje u stomaku... Jej, stigoh kući.. Sad sve redom, kafa za kafom... Kad li je kafa postala toliko popularna? U stvari popularno je sve oko kafe, raspredanje već 100 puta ispričanih priča, opet i opet... I još uvek ima baš nešto novo i mnogo važno da se kaže...

Danas mi je fabulozan hit dana Ray Charles ''I Can't Stop Loving You''

Danas se osećam tako ... ah... posrano bi bila prava reč. Predpostavljam da se ovako oseća svaki radni čovek koji ustane u 6 ujutru... Ovi dani kao da nisu moji, kao da se nalazim u zoni sumraka. Neprestano ulazim u konflikt, a da nisam ni svestan koliki haos izazovem... Nekako sam uspeo da navučem još nečiji bes na sebe. Izgleda da je ono što sam napisao o romeo.com nekom mnogo zasmetalo. Jedino što mogu reći u svoju odbranu jeste da bi to trebalo pročitati malo pažljivije I pokušati shvatiti da na svetu postoji toliko gay parova, I da nema potrebe smatrati se prozvanim. Nadam se da nisam izazvao nekakve probleme nepreciznim izražavanjem, pošto predpostavljam ko se mogao uvrediti. Pisah hipotetički I donekle iskustveno, jedino što sam napravio zabunu sa onim will&will... Nisam mislio ni na kog willa posebno već na taj pojam, na sliku koju za mene nosi ta odrednica, to nešto što sam imao prilike videti I jedna divna fraza koji je jedan will rekao o svom dečku... no, kako god...
I tako... sad je negde skoro ponoć... ništa ne slušam, nemam potrebu za bilo kojim zvukom, imao sam ogromnu potrebu za zagrljajem, no, večeras nije moje veče... I ove sveće što gore ne čine atmosferu ništa toplijom, jako je hladno. Previše je hladno za mene u ovom krevetu... Oduvek sam sanjao da imam veliki krevet koji bih delio sa nekim...
Plače mi se koliko mi je teško u grudima, boli me svaki udah, a nemam suza...
Bežim sutra... Što dalje, bežim u crnilo, u ništavilo, bežim od svih... Bežim tamo gde ću biti okružen bezuslovnom ljubavlju... Ljubav je stanje bića, kažu.
Danas nema hita dana. Danas je malo falilo da kliknem na delete ... ne vidim ima li smisla pisati ovo... kad ionako ovo samo ja razumem. Svi samo projektuju sebe u ovo što ja pišem, I samo nastane haos...
predpostavljam da je ovo samo jedan od onih dana. Bojim se samo koliko će ovaj dan potrajati.

Pijući čaj od cimeta i uživajući u dimu lavande, opuštam se, jer sam ovo veče ostao sam, potpuno neplanirano. MP i ja smo trebali ići da se vidimo sa jednim parom, Br.1 i segnor Gaya. Međutim, MP je odlepršao na meditaciju (isprva je sve stidljivo pričao da bi rado išao na to, kada sam mu rekao da mu niko ne brani, onda je i zauzeo stav ''meni niko ne može da brani'') a ostatak družine je ipak želeo da to bude onako, porodično... Tako da se ja sada družim sa knjigom, sa čajem... Možda odem da si razmrvim jednu kupkicu, i utonem u penu...
Dobio sam od Malog Princa nešto što sam odavno želeo, ali nije bio ni svestan da je pravi poklon meni bilo nešto potpuno drugo, nešto što sam dobio par dana ranije... Neću da kažem šta, ali je divno... Osetio sam se nekoliko godina mlađe... Ovih dana mi brojevi nisu omiljena stvar. Beleženje kontinuiranog starenja i sve izvesnijeg propadanja me zgražava. Godine treba ispuniti životom a ne život godinama...
Lep je osećaj kada se neko trudi oko vas, zar ne? Malo čudan, ali prija. Oh, i ja lupam, ja sam oduvek imao pažnju svih i prijatelja i rodbine, ali pažnja ove vrste... Eee... To je nešto što mogu dobiti samo od Malog Princa. Jedno mi je samo čudno. Toliko se trudi da me obraduje, a ne zna da je meni njegov dodir daleko važniji od bilo kog poklona, da mi je njegov pogled draži od bilo kog sanjanja... A pogled na njega kad se budim... Kao zaboravljen san... Što mu i nije daleko od istine, jer ne pamtim kad smo zadnji put spavali zajedno...
Ovih dana svi pričaju o trojkama, ne znam da li je to zbog ovog polena u vazduhu koji polako počinje da se oseti, proleće ili šta... Odjednom svi postaju plave štrumpfete i samo pevaju ti-dam-ti-dam-ti-dam... Oks mi je prepričavao neke svoje doživljaje sa trojkama, MP mi je pričao o svom viđenju te problematike. Šta ja mislim o tome? Veni, vini, ne hvala... A vi? Kako vi stojite sa tom matematikom ovih dana? Da li je 2+1=0 ? ako jeste, onda za vas 1+1 definitivno ostaje 1...
Hit dana Dragana Mirković ''Matematika'' ;))

Tokom samotnog vikenda uspeo sam nekako da ne budem sam, ni jednog trena... Osim kad ležem da spavam... A kad se samo setim, pre, tih dragocenih trenutaka kad cimer ode kući, kako se grozničavo zove dežurni faker da dođe... Mislim da nije bio problem u tome da ih dovodim i ovako, nego, jednostavno, kao da sam se stideo te svoje potrebe za seksom... Hvala bogu pa je to sve prošlo, sada sam zadovoljan (Deni kaže ''zadovoljen''). Pitam se onda, zašto mi dođe tako ta žuta minuta, kada sam sav u grču , kada sumnjam u sve živo (već čujem Malog Princa kako kaže ''za nekog ko je odabrao mrak poverenja postavljaš mnogo pitanja'' ;) ), kada ne mogu da se opustim i jednostavno uživam... Onda ta teatralna hladnoća... Osete je svi... Čini mi se da mi se tada svi sklanjaju sa puta... Nije ni čudo što dobijam povratno istu tu hladnoću... Eh, ta drama... Još u meni živi ta želja da se poklonim na sceni... Sva sreća pa je tu moja Dada, koja mi uz dva šamara i par kafa sve lepo objasni, i definitivno se posle osećam bolje. Nema više ni pitanja ni potrebe za objašnjavanjima. Ako nekog voliš bori se za njega. Ako želiš da mu pošalješ poruku pošalji. Bez ustručavanja, jer TI želiš da ti bude lepo sa NJIM, TI možeš da ugodiš NJEMU, ne mora ON TEBI... to je taj ego trip koji je u svima nama i koji mora da se izbaci iz sistema, jer je poguban... A sa druge strane, svako od nas zaslužuje najbolje, pa ako može biti bolje, treba sve probati. Od sudbine se pobeći ne može, možemo samo da je ubrzamo ili usporimo. Ja samo ponekad poželim da vreme sporije teče...Da uživanje duže traje...

Hit vikenda Mya ''Do you only wanna dance''

Sećam se svojih prvih dana kada sam otkrio gayromeo.com. oh tog ushićenja, toliko očekivanja, toliko bezrazložnog nadanja... Verujem da svako to oseti. Posle nekog vremena sam počeo da upoznajem ondašnje oglašivače. To je kao ono: prodajem ovo, menjam za ono, kvalitet je naravno zagarantovan. Prava berza, u kojoj su svi i kupci i prodavci. Bilo je par vrlo zanimljivih momenata, sa strogo psihijatrijske tačke gledano. No, da ne grešim dušu, ima tamo i divnih ljudi, uglavnom sam ih imao sreće upoznati ovako, analogno, još davno nekad, bez uplitanja dejt sajtova. Naravno, bilo je tu i velikih razočarenja, znate kako je to, malo se ćaska na romeu, pa se pređe na messenger, pa onda dođe i upoznavanje, i tu onda nema laži, nema prevare... sa druge strane, tu sam upoznao Salseroša, jednog divnog dečka. Pitam se gde je on sad...

Najzanimljiviji su mi bili oni profili gde neko linkuje svog dečka pa kao vidite da je u srećnoj vezi, sve deluje tako glam, tako will&will, ma da se istopite od miline, pomislite, ah, ima nade... a kada kliknete na photoalbum, tamo gomila slika njihovih sanitarnih organa... Da li si veran dečku? Naravno, samo sa vremena na vreme malo osvežim vezu tako što se počešem kad me zasvrbi. Ekskluziva, naravno... Jedan drug je imao odličnu teoriju da se takvi vole dok ne naiđe neko sa većim, a onda - asta la VISTA baby... oni parovi koji su tu postavili profile isključivo da bi tražili nekog za trojku, oni su mi najiskreniji. Nema foliranja, nema prevare, tu smo da uživamo i to je to.

Jako sam se iznenadio kad sam neki dan uključio trilijan, pa sam video avatar jednog poznanika sa romea. Eh, bio je tako divan dečko. Na avataru je, pogađate, sanitarija u punoj veličini, pa još i kriva. Oprostite ali ja ne divanim ni sa kur*em, ni sa bu*om, to su sve organi bez mozga...

No, ne mogu reći, ima par ljudi tamo sa kojima ćaskam. Bez potrebe da se ikada upoznamo. Ako do toga i dođe, ok, ali nikada to nije bila poenta...

Jedan drug je tako lepo opisao romeo, to je jedno grozno mesto koje te toliko privlači da mu se na kraju uvek vratiš...

Ox i njegov mužić su skoro otvorili svoje profile tamo. Posle par dana su bili pred raskidom...

I tako... neki dan mi moj Mali Princ, onako iz nevezuše reče da je napravio profil. (!)

Šta da kažem, ko sam ja da branim bilo kome bilo šta. A potrefio je dan kada će to sve da uradi, baš kada sam ja počeo razmišljati da obrišem svoj profil... ne samo na romeu, uhvatio me neki samodestruktivni zanos, pa sam se planirao i sa svih foruma odjaviti...

Razmišljah dugo šta me je to toliko zabrinulo u tom njegovom činu... Da li to što je stavio golišave fotke, ili merne odrednice svojih hm kvaliteta ;)) (previše preteći za nekog ko bi tamo išao samo da traži prijatelje) I na kraju shvatih... On i ja smo počeli dopisujući se... A meni toliko nedostaju njegova pisma... I zavođenje... Stvarno ume divno da piše... I da se igra očima... Inbox mi je tako prazan ovih dana... jedino mi piše drugarica, da me obavesti kako se razvija stvar (čitaj konflikt) sa Lushom... Zašto zavođenje prestane posle nekog vremena? Nije li to najlepši način upoznavanja?

Moj Beskonačno Dragi Prijatelj je imao fenomenalnu sliku koju je okačio na romeu. Jednom tipu su sekli jezik. Poruka: ćuti, ne govori, pusti misli da se bujno roje.... ;)

Hit dana Sting ''Stolen car''

Dok se prva kafa danas polako hladi a Alicia otvara srce, ja pokušavam isto. Ova nedelja je bila jedna od ''onih''. Nekada treba ostati u krevetu. Čitam one moje novogodišnje odluke, i neverovatna stvar, nisu prošla ni tri meseca a ja sam uspeo da upadnem u konflikt sa celim svetom, čini mi se. Počevši od Lusha, pa do Malog Princa. Toliko o boljoj komunikaciji. Tako se osećam konfuzno. Oh... ''Fallin'' od Alicije se upravo čuje... kad se setim koliko sam noći proveo preslušavajući tu pesmu. Iznova i iznova...

Dobio sam poklon od Malog Princa. Novu play listu. Ili je to, možda, ona prava, koja se sluša već duže vreme... A ona stara beše samo momenat zanosa, ko će ga znati. Uglavnom, mnoogo balada. Mnoogo pesama tipa ''november rain''. Kanda mi se neka poruka upućuje, a ja vođen onim, pesnik ako želi nešto reći, reći će jasno, sve ostalo su samo rime.

Spomenuh lush... Oh, opet sam u središtu skandala. Sada bih verovatno trebao staviti crne naočari za sunce, crnu toku na glavu, i sazvati konferenciju za štampu, eventualno neku suzu pustiti. Kažu da se suzama ne oprašta. Tako da ću i ja ustrajati u daljem neoglašavanju. Objavih samo demanti, bez faksimila doduše, ali jedno je bitno, svi pričaju... Oh, kako je lako pričati i hvatati se za svaku reč... Kako nevolim kad su svi ozbiljni i paze na svaku reč, pa je važu. Možda je MP u pravu kada kaže da ja nema potrebe da znam njegove probleme. Jer bih onda bio samo u grču da ne spomenem nešto od toga, pa da se on skenja... tako nekako... ljudi se mnogo fokusiraju na sitnice, na pojedine reči, dok propuštaju da vide celinu. A ja poznat po tome da mnogo šuketam, jbg, mnogo volim da dobacujem dok neko priča, to mi napravi dosta problema, pogotovo kada gledamo npr film, eh, koliko sam samo puta tako razbesneo sve oko mene... Gospodara prstenova vol 2 smo gledali 6 puta... kod četvrtog je tadašnji dečko raskinuo samnom. Naravno, vrlo brzo se izvinuo što me je prekinuo ;))))

MP je jedan od onih ljudi koji slušaju pesmu. Ja slušam muziku. On je od onih koji ćute, a ja od onih koji pričaju. 51 dan je protekao od kad smo se upoznali. I on još nije shvatio da sam neko kome je potrebno da ponavlja naučeno gradivo... Ali ja mislim da ako neko stvarno oseća da želi biti sa nekim, da će dobrovoljno i istrpeti pojedine restarte sistema, da će rado ponovo instalirati neke stvari... i'm not angel (Dido) upravo, gle slučajnosti (kad bi slučajnost postojala)

Eh, bliži se polako i onaj dan. Oh, kako bih najradije pobegao negde, gde se vidi magla ujutru, gde nema ni struje ni ničega, gde nema ljudi... na taj dan sam doživljavao toliko razočarenja, nikad me niko nije pustio da ja biram. Jedino me je jednom jedan divni dečko uspeo dići do zvezda.

Dok mi plima muzike tera telo da se probudi i započne dan, a šolja polako postaje spremna za okretanje, pokušavam i ovo da privedem kraju. Nisam siguran šta sam hteo reći svim ovim. Tu negde, među ovim redovima je i key word, pa ko je nađe nek mi javi...

Hit dana Faithless feat Dido ''one step too far''

Ne razumem. Zar nije stiglo proleće? Visibabe su već i prošle, tratinčice cvetavaju samo tako, a napolju hladno. Uopšte nemam volje da se pomerim iz stana, Mali Princ me neki dan zvao da se prošetamo, a mene mrzelo. Ali ispalo je još bolje, gledali smo Balaševića. Kažu da je muzika koju pravi Enigma, savršena za vođenje ljubavi. Mislim da se to komotno može raditi i uz Đoleta, uz ovaj vojvođanski etno, gde harmonika ne zvuči tako... narodno... već onako... nobles... Eh, ima nešto u tim starim Novosadskim pričama, ali kada ih pričaju baš Novosađani, ne neki koji su se tu doselili jer im je muž dobio prekomandu. Mislim da se dobar deo tog starog NS-a i izgubio. Progutale ga neke gladne godine.

Dovršio sam čitanje Giovannijeve Sobe. Prva knjiga u ovoj godini koju sam pročitao. U stvari, druga, završio sam Ljiljan u dolu od Balzaka... Priznajem, lenj sam. Valjda treba da se potrefi i vreme i ja i knjiga. Giovannijeva soba se baš i nije potrefila, malo me je smorila. Tu vrstu priče ne volim. Ne to što je to jedna tragična pričica o ljubavi dva tipa, već to što jedan ne može podneti odlazak ovog drugog. Jbg, kada se samo setim svojih melodramskih rastanaka, bacanja čaša i ostalog što mi dođe pod ruku, sada kada se setim mogu samo da se smejem i malo pocrvenim. Nisam baš siguran da sam ja baš toliko bio povređen... Nego, nekako sam samo voleo da se to završi uz vatromet, kao što je i počinjalo. Ah, život je predstava, jedino na što možemo donekle uticati je žanr... Mislim da ako nekog iskreno voliš, onda tu nema šta da se pati, odbijam da verujem da je ljubav sadrug patnji. Kada se setim samo, davno jednom, jako sam voleo jednog dečaka... Nisam ga ni viđao... Ali sam bio jebeno srećan i ispunjen što je on tamo negde, srećan... To je prirodno stanje. Zašto bi nam bilo ko pomagao da se bolje osećamo, ili da nas tera da se menjamo? čak i na bolje. To će se već spontano desiti, ako je vredno, nećemo ni primetiti. I to je ok. U suprotnom... Uticati na nekoga znači predati mu sopstvenu dušu. On ne misli svoje prirodne misli, niti gori prirodnim strastima. Njegove vrline nisu stvarne za njega. Njegovi grehovi, ako postoje, pozajmljeni su... (O.Wilde) Zato mi je groteskna sva ta ''patnja'' za nekim. Jbg, život se nastavlja. Boli, pa prođe. Ništa ne traje večno, pa ni bol. Glupo je verovati da možemo ''voleti'' samo jednom. Romansa živi tako što se ponavlja, a ponavljanje pretvara požudu u umetnost. Osim toga, svaki put kada neko voli je jedini put. Različitost objekta ne menja jedinstvenost strasti. Samo je pojačava. U životu možemo u najboljem slučaju imati samo jedno veliko iskustvo, a tajna života je, možda, da to iskustvo ponavljamo što češće.

No, ono što po svaku cenu treba braniti je ekskluzivitet jednog odnosa. Ako se on izgubi, ni taj odnos nije više nešto toliko vredno da bi se o njemu raspravljalo.

Hit dana Vincenzo ''Nightbirds''

Noćas sam imao košmar. Sanjao sam da sam ubio nekog, ali ono što me je najviše potreslo je što se nisam mnogo iznervirao u snu oko toga... Ako postanem takav u stvarnom životu bolje da me nema...

Iz sna me probudila Renoirova poruka, čestita mi rođendan... Baš je poranio. Prošle godine mi je Ox čestitao mesec dana ranije, bio je pijan. Eh, a Renoir, jedno toliko milo biće, koje me je uspelo isprepadati kao niko, kada smo se videli u bg, vodio nas je na piće na treći sprat sa providnim podovima. A ja se bojim visina... Ja sam vam prizemna zvezda. No, pogled na konobara je kompenzovao naneti strah...

Toliko o strahu jutros.

Objašnjenje Malog Princa što sam ovo sanjao je to da sam legao besan u krevet. Oh, on misli da sam ja besan ako ne prespava uvek kod mene... Nemam pojma kako tako loše interpretiram emocije, to je za jednog glumca nedopustivo... Ja sam samo bio malo razočaran, jer smo se dogovorili. No, pa i to je za ljude, zar ne? U svakom slučaju, ja imam tako divnog i strpljivog dečka koji voli da razgovara pa nije bilo razloga da se ljutim na njega. Na kraju krajeva, ostavlja cigarete (pozdravljam ga aplauzom) pa je nervozan. Još da pređemo na makrobiotiku i onda smo... Najebali, predpostavljam. Ja volim male poroke koje čovek gaji. To ga čini čovekom, a ne mašinom. Loše navike su tako važan deo ličnosti. Najviše gubimo sebe kada ih se pokušavamo otarasiti. Svaki nagon koji nastojimo da prigušimo neprestano kljuca u mislima i truje nas. Telo greši jednom i onda je sa gresima završeno, jer je delanje način pročišćenja. Onda ne ostaje ništa osim sećanja na uživanje, ili milina kajanja. Jedini način da se čovek otarasi iskušenja jeste da mu popusti. Ako mu odoliš, duša se razboli od čežnje za onim što je sebi zabranila...

Ja ga zezam da želju za cigaretama usmeri na sex. Imali smo ovih dana stvarno fantastičan sex. Mislim da nisam ni sa jednim dečkom do sada osetio ovo. Jbg, Princ od ko zna kad izučava Kama Sutru. Čak mi je sinoć doneo da je prelistam i ja. Sa njom je doneo i neke moje stvari koje su ostale kod njega, jbg, izgleda da čisti svoj prostor od mene. Ok, ja sam uvek bio za space cliring. Samo mi je jako zanimljivo da se to poklopilo sa ovim odvikavanjem od cigareta...

Kada smo kod seksanja, sećam se jedne moje kres šeme, momak je imao ono što psiholozi zovu satir. Pitam se koji li je porok on ostavio?

Bio sam u sredu kod Oksa. Eh, i to dete me uvek iznenadi... Naravno, svet je fabulozno mali, a NS još manji, svi se poznaju. (možeš bežati koliko hoćeš, uvek će te pronaći, oni su kao mafija) Kada sam pričao i objašnjavao Malom Princu sve odnose i veze koje vladaju među ovdašnjim pederajem, bio je zgrožen. No, to je život. Dakle, Oks upoznao Bosanca. Meni je bilo u početku vrlo zabavno, kada čuješ nečiji drugačiji utisak, kada ti neko predoči neku potpuno drugačiju sliku. Neverovatno, kao da se ne znamo svi. No, kao što neko reče, life is a mistery...

Share community – divan fenomen, koji definitivno pokazuje da nije sve tako loše koliko neki moralisti žele prikazati. Oks je uvek posedovao neke totalno fab pesme i filmove, ali sama činjenica da je spreman da to i podeli, čak i ponudi me je oduvek oduševljavala. Potpuno podržavam svaki vid globalizacije a ovo je samo jedan od vidova novog humanizma. Nekada su ljudi delili hleb, danas se dele podaci. Informacija je sve, nema veze kad stigne, uvek je dobro došla. Tako ja tek sada gledam Borata. Eh, kako nas jedan prosečno zatucan amer tj britanac vidi. Kakve veze ima Bregovićeva muzika sa Kazahstanom, nemam pojma, ali u onom sivom i posranom ambijentu deluje jako tužno i ružno. Ja jako volim takav smisao za humor, totalno i najvulgarnije moguće ruganje (znate samo koliko deca umeju biti zla) ali kada mi neko džarne u world music jako se naljutim... No, on je rekao Šakiri da je Argentinska kurva. To ga verovatno izjednačava sa JK koja je davno rekla da su sve pevaljke pomalo kurve. Ma šta ''pomalo'', to sam ja dodao, sve su one Stojanke... Ah ti stereotipi, kako nekreativno stanje, ali tako neodoljivo... Možda zato oni ameri koji su čuli za nas misle da jedemo malu decu ovde...

A opet, zašto je nas briga šta ko misli? Bitno je da je nama ovde zabavno, zar ne? Samo se to i računa, samo jedno pravilo ima, show must go on.... (bonus: Madonna je počela da fura disco fazon posle Fuada Backovića aka Deen-a, mislite o tome)

Hit dana Jazzamor ''Ain't no sunshine'' & Shazz feat. Alec c. ''Fallin' in love''