Pitam se koliko je tačno ono što pričaju za čokoladu, da je u stanju da čoveka učini srećnim. Ako može, treba mi Čarlijeva fabrika! Nikako mi ne ide u glavu zašto ljudi komplikuju sve... Zašto je tako teško naći negde 063 broj, zašto se mora bespogovorno slušati ljubomorni dečko, zašto biti ljubomoran na bivšeg dečka... I ja se nađem u sred te priče, potpuno nevin i nebitan, odjednom počnem da se nešto pravdam...
Okitili su grad, samo čekam kad će da popale sve te lampice... I da svaki butik turi neku osmuđenu jelku u izlog... Kao da raji nije dovoljno muke, nego još i to podsećanje da treba kupovati poklone, da treba planirati doček... Cimer mi predlaže da idemo u Floyd ili da se olešimo ovde... Zašto od svih ljudi na svetu on računa na mene??? Mrzim i N.godinu i božiće... Poslednji put kada sam se radovao za Ng je kada sam imao 7 godina, i kada je cela porodica bila na okupu. Sećam se da se to desilo na dedino insistiranje, rekao je da nam je to možda poslednji put... I bio je... Nikada više nismo bili svi zajedno... Nakon toga, novu 2003ću sam slavio sa my gay family. I to nam je bilo poslednji put da smo bili svi zajedno... čudno, na radiju ide A. Stanić ''nostalgija''... moja loša navika...

Opet se demantujem. Nacionalna služba za gay sastanke (NSGS) radi punom parom. Rezultati nisu doduše takvi da bih se pohvalio nekom novinom u emotivnom životu (ipak je moje srce daleko) ali eto sretnem tu i tamo neke stare poznanike. I iznenadim se činjenicom da nisam jedini koji zna sve replike iz ''Absolutely fabulous''. Naravno, to su i momenti kada saznajemo neke stvari koje nismo znali o drugima. Ko se udao, ko koga vara, zašto Will & Grace ne mogu da postoje u stvarnom životu, i zašto ne treba kupovati torbe u Pariskom Magacinu već kod Rodića. Nevolja ovog malog grada je još manja svest ovdašnjih pedera koliko dugačak jezik može da našteti drugima. No, na sve treba biti spreman...
Magla ceo dan danas. A ni meni nije bolje, sav sam smrknut. Prelazim ulicu i vidim neki poznat osmeh... Pravnik. Pozdravili smo se... Kosa mu je malo porasla. Još ga nisu pustile one akne, to ga valjda Gospođa Božen kažnjava za ispalu. Par sekundi koliko je sve to potrajalo, dovoljno je bilo da se ja osetim kao pobednik a on kao gubitnik, ipak je on izgubio mene. Uh, al' ovo zvuči pretenciozno! Ma nisam odmakao do drugog semafora, kad naleteh na drugog tipa, neki Denijev drug... Gay parada...
Renoir mi se žali da ne može očitati dvd koji sam mu poslao. Ljubaznošću ptt-a pečat je udaren baš po cd.u pa je to verovatno razlog neočitavanja. A on se dosetio da taj dvd prosledi nekom drugom. Reciklaža poklona... to me je malo razočaralo, ali dan je takav... Danas je sve dozvoljeno, izgleda...
Hit dana... Ceca- vazduh koji dišem

Opet ponedeljak. Svaki put mislim ''ove nedelje će se desiti nešto veliko, ove nedelje ću naići na onog pravog''... Ali cvrc! Šta znam, od tolike želje za nečim možda mi promiču znakovi kraj puta, možda je pravi otišao... A uvek kažu da ako nešto mnogo želiš, to će i da se ostvari... Ma da... Uprkos divnim primerima koji me demantuju, ipak gubim nadu... Poznajem ukupno 3 gay para koji su zajedno duugo. Praktično godinama... a tako su simpatični svi, svaki par ima neku svoju priču, i živi u nekom svom svetu, a svaki taj svet ipak zatvoren za ostale... I čudi me masa pedera koji su single, a velika većina mojih poznanika su to, svi oni ne veruju u tu priču... Svi se smeju kada im pričam da su dva tipa zajedno 7 godina, 2 godine, tri ... Koja samodestrukcija...

Ležim i ne mogu da zaspem, sutra je veliki dan za mene. Ponedeljak, opet... Šta li će se novo desiti? Hoću li upoznati nekog? I da li ću kao i na kraju svake nedelje čekati novi ponedeljak?

Br.1 je prokomentarisao, pola u šali, pola u zbilji, da sam ja Happy samo zato što sam se sam nazvao tako. A ni ne znam pravi razlog što sam izabrao baš taj nadimak za ovo spisanije... Kada pogledam, imam sve u meri koliko mi je potrebno, ali uvek mi fali još malo, pa da budem srećan... Tesla je rekao ''kako je čoveku malo potrebno za sreću, i kako nam baš to malo nedostaje''. Da li je to naš bezobrazluk, pohlepnost ili šta... Možda je fora u tome da imamo više nego što nam treba a nemamo s kim da podelimo... da... to bolje zvuči...

U ovim momentima se uvek setim Eye kako je jednom prilikom rekla ''pored svih vas koji ste u vezama, osećam da sam sama, ali nikada usamljena''. Jbg, najgore je kada si usamljen u vezi. A bilo je i toga... znam samo da je bolje biti i sam nego po svaku cenu sa nekim... Živela sloboda! Jebem ti slobodu....

Hit večeri Pepe Bradock ''deep burnt'' (ova pesma mi je u trenutcima najveće samoće, posle onog Velikog razlaza davala nadu da ponedeljak nešto novo donosi)

ovaj produženi vikend mi je došao glave... Prvo sam imao plan da konačno malo odmorim i da se naspavam, da dopunim baterije... No, đavo mi nije dao mira. Velika Mama mi je poslala luksuzan budžet za ovu nedelju pa sam pokupio moju Fridu i otišli smo na piće. Vreme dešavanja oko 19h. Započeli smo sa pivom i nastavili celo veče. Promenili smo par lokacija, dok u jednom trenutku nisam znao ni gde se nalazim. A Mangup me zvao da idem sa njima u klub. Onaj na tvrđavi... Hm... Dugo se nisam vukao po gay partijima, i baš bi mi prijalo da odem... Ali ne lezi vraže... Nikada nemojte jesti krempite kada planirate piti. Bacio sam peglu na sred ulice... Jao kako me je sramota... A još veća me sramota što sam se opet domogao mobilnog i kada sam ujutru čitao kakve sve izlive emocija i koji patos ja šaljem ljudima u tom trenutku... Strašno... Nije ni čudo što me niko ne uzima za ozbiljno... Probudio sam se u svom stanu ali u drugoj sobi pokriven nekom jambolijom.. Cimer mi je skuvao supu. Malo mi je pomogla da se skontam sa samim sobom, i da kao sednem da učim, sve se kunući kako više nema pića i rasprodaje emocija... Kad ono poruka od Br.1. Zove me na kafu sa njegovim dečkom. Setio sam se da mi je Mangup pričao kako mu je dečko presladak. Ali opet, ne verujem u sud drugih dok se sam ne uverim. Predpostavio sam da će to biti neki ok dečkić, ipak su dve godine zajedno. I ne znam da li je ovde neko nekom poklonio plišanog medu kao što je Fridi njen momak neki dan poklonio za godišnjicu. Jezim se od tih strejterskih tripova... Pih, opet ništa od gledanja izbacivanja iz big bradera. No, nekako sam stigao do Bazara... Majko moja... Oni ne da su slatki zajedno... mada, to je zbog joge, ubeđen sam. U zdravom telu, zdrav duh itd. A meni posle ovakvog vikenda treba jedan detox-tretman... Da se to negativno odražava na moje telo, videću verovatno kasnije, ali da mi mozak polako usporava, to vidim već sada... Ne treniram ga uopšte, ne pamtim kada sam poslednji put seo i pročitao neku knjigu (obećavam Renoir, biće Balzak!). I nemam razloga da kukam kako ništa ne stižem, kada nisam organizovan. Od ponedeljka krećem u ozbiljnije učenje, ne mogu više da učim tri lista nedelju dana. To naravno znači i restrikciju izlazaka, ok , bar u razumnoj meri, i štednju para. Pa da se lepo ponovim, i u Lush-u, i trebala bi mi nova torba (spf imaju divne torbe), moram neku pink majicu da nađem, i neke pantalone... Ja stvarno nemam šta da obučem! Kako mi treba jedna finansijska injekcija... Bliži se Nova godina... Gde, kako, s kim, šta... Uhhhhhh...

hit vikenda neće biti pesma, već film... ''Ukradena lepota'' konačno da neko kaže da sastanci ne moraju i ne mogu biti savršeni, da je moguće da se riba ispovraća frajeru u krilo, i da na kraju skapira da je on idiot i ode da traži nekog drugog... malo realnosti umesto sex&cityja... ;)

Beše naporna ova nedelja. Kako se bliži zima, neki animalni porivi u meni me teraju da spavam, čini mi se da bih bio u stanju da zaspem i ne budim se do proleća. Taman da prespavam sve ove pedere, u ovom malom gradu, da prespavam sve kvik-tajm varijante, neuspešne dejtove... Juče mi bio Slikar. Zna on svu storiju o the family fazi, i sam ju je prošao. Gleda on tako fotke neke iz moje kolekcije... Pozna sve... pozna i malu barabu... oh... ne mogu više da poverujem, zar u ovom gradu od pola miliona duša živi samo šaka pedera koji se poznaju? A alergičan sam kad mi neko počne kenjati o nekim trenutcima koji su mi najviše značili, po ljudima koji su mi pomogli da postanem bolji čovek, da ne budem samo običan peder izgubljen u NS. A možda sam ja samo bio loše volje... Ne znam... Voleo bih da znam zašto svi ljudi sa kojima bih ja tako rado provodio vreme, su tako daleko?

Posle dosta vremena, moja Zvezda ponovo počinje da se pojavljuje u mom životu. Ovaj put samo kao neki lik iz trač partija... Neka priča ko šta hoće, on je Star...

Moram da malo vremena posvetim sebi. Ovih dana sam bio svima na raspolaganju. Večeras mi je mob isključen, kadu ću napuniti, staviti masku i uživati... Svet može da nestane, što se mene tiče...

Drug mi je poslao citat iz neke knjige... '' Ako je covek i suvise racionalan, onda jednostavno postaje veoma iskljuciv, nimalo tolerantan, hladan bez imalo ljudskosti.
Sa druge strane suvise emocije dovode do ne realnog sagledavanja stvari, gubljenja osnovnih moralnih normi koje u nekim zatvorenim krugovima mogu biti pogubne kako za njih tako i za zajednicu. Emocije i racio su stalno u sukobu i imaju tendeciju medjusobnog udaljavanja. Narocito izrazeno u sredinama u kojima osnovne norme drustvenog ponasanja nisu tacno definisane-gde je pojedincu ostavljeno da sam od slucaja do slucaja definise sta je prihvatljivo. '' Što bi moj cimer rekao, ja sam jedna ranjiva žena, emotivka, nisam kriva što imam polnu želju za kolegom sa posla, tako i ja... Doduše, nemam polnu želju ni za kim, ali me u poslednje vreme sve može raniti. No, svaki put se budim sve kuražniji i sa slabijim pamćenjem... Neverovatno kako se neke neprijatnosti daju zaboraviti...

Zašto svi plaćaju račune poslednji dan? Koja gužva u pošti, nisam mogao da poverujem! Retko plaćam račune, obično je za to bio zadužen moj ex cimer, i sa dubokim respektom moram da primetim da je to nešto najgore što može da ti se desi posle napornog ponedeljka. A ceo dan me neki maler tera, ama baš ni jedna koleginica na faxu nije uspela da me promaši i ne pogazi, jedna asistentkinja me raspizdila vratima... U gradu me pregazio Nacionalni Front Penzionerki Koje Hrane Golubove. Neverovatno, kako vreme odmiče te bakutanerke se smanjuju, kosti im atrofiraju a od jake hrane, salo im se nagomilava, pa kad se još par njih udruži i krene pod ruku u špacirung... Le-le... Kao tenkovi, sve ruše pred sobom...

Cimer (ovaj trenutni) odlučio da sutra ima slavu (Aranđelovdan, navodno), pa najavljuje bahanalije. Uzeo je slobodan dan i polako prelistava recepte, i broji pare za alkohol. Oh, samo mi je to trebalo da čujem. Sutra mi treba azil, pa ako neko ovo pročita neka se javi!!!

Hit dana Senor Coconut Y Su Conjunto-Showroom Dummies

Gde li u ns ima tečaj joge? Lepo je kada se brine čovek o svom psiho fizičkom stanju. Eto, ja već par godina uporno pričam kako krećem u teretanu, ali nikada ne završim kao momak u cocacolalight reklami – vežbajući. Verovatno zato što ne bih dobio aplauz i publiku. Šta znam, teretana mi je nešto jednako kasarni. Puna znojavih i smrdljivih muškaraca koji piške testosteron. I ne, nije mi to ni malo sexy... Ali hajde da se ponovim, USKORO KREĆEM U TERETANU! Hm... Mada, stvarno ta joga zvuči totalno sexy, Madonna se kune u nju, ako će mi to biti garant da će mi bulja u 40toj biti kao u 20toj, onda treba i o tome razmišljati... Sećam se kao dete sam gledao neku ribu na nsplus kanalu, plavuša, kao Lokica, neke kurseve iz masiranja je držala. To sam pratio kao pomahnitao, pa sam jurio mamu da je masiram... Doduše, samo sam naučio kako da otklonim glavobolju, što mi je dosta puta dobro došlo. Jednom mi je jedna drugarica zaspala u krilu... Totalno str8 atmosfera i epizoda mog života...

Sada me kopka jedno pitanje. Što bi rekla AK ''...da li je moguća ljubav bez dodira...''? (niste nabavili novi album dobitnice mtv nagrade AK???) Preživeo sam proletos jedan emotivni brodolom i pokušavam da se izborim sa jebeno hladnim pokušajima drugih da mi postanu nove zvezde. Neki dan kod Komšije sam na tv-u video moju najveću zvezdu. Bože, kad se setim... Mada, eto, zbog njega sam zavoleo Lush... Ne, definitivno, neke stvari se dese samo jednom u životu i nikad više. Ne bih mogao da podnesem da se toliko u nekog zaljubim. A opet, čemu bilo šta ako nema tog osećaja u stomaku, zglobovima i ostalim delovima? Zato treba raditi na samokontroli i tu valjda ta joga može pomoći. Fora je u disanju, ništa površno samo duboko i srčano. Kao i sve ostalo u životu. A meni treba i jedan space klining, pa će ovih dana pasti i spremanje stana, vraćanje nekih starih dugova i ozbiljnije sagledavanje prioriteta... Nema više šale, dovoljno je bilo da dva puta duboko udahnem i da dobijem energiju da se odlučim na to. Šta bi tek bilo da sam to češće radio... Mislim, disao...

Hit dana AK ''Nije nam vreme''

Ti si moja ljubavna pesma

Moja prva misao

Kad me jutro probudi ti si potreba i smisao

Ti si tim za koji oduvek iz sve snage navijam

Mnoge zene lude za tobom

A ti meni pripadaš

Da te volim malo je reći

Ti si moj par pod zvedama

I ja ništa ne bih znala o sreći da te nisam pronašla...

I zašto on misli da ja živim bajku? Ja sam USAMLJEN a uvek okružen nekim nepoznatim likovima... Niti oni žele mene da upoznaju niti ja njih.. Ja želim just one boy-a...

Nisam ni znao da u NS ima mesta koji podsecaju na Bg... Jedan zelenooki mangup me odveo na pice u BaBa ReeBu. Još jedna fancy mesto koje se razlikuje od ostalih po neverovatno zgodnim konobarima koji imaju neke kecelje do poda pa izgledaju kao suknjice i što mazno pričaju o novom ukusu švepsa. A svet je fabulozno mali, šta više teskoban. On je proveo jedno vreme sa mojom gay porodicom, i sad traga za novom. Kao ja. I dok je on o meni znao manje više sve, ja o njemu nisam gotovo ništa. Osim da je budući umetnik (samo da ne završi kao Kanduti) i da smo se mimoišli na Limanu IV. I ima onaj mangupski pogled... Ah, kako mrzim kada me neko čita kao otvorenu knjigu (tj blog). Naučio sam novi izraz. Socoš – nepoznato, proizvoljno značenje koje može imati i negativan i pozitivan kontekst, ovisno od raspoloženja. A meni je raspoloženje ovih dana fabulozno zbog mog malog pileta JM. Eh, opet mi jedno dete petlja po emocijama. Valjda će mi sada biti bliže nego do sada. Učinili smo jedan veliki korak napred... On će znati na šta mislim...

Cimer me žestoko gnjavi da se uhvatim krpe i očistim prašinu u boudoir-u. A meni tako mrsko.. Stalno bežim iz ovog stana, tako se ne osećam dobro u njemu... Na kraju krajeva nije moj, neću se ja zakucati u njemu do kraja života. A ideja da se pretvorim u domaćicu me proganja. Daleko od toga da imam nešto protiv domaćica, štaviše, to je jedan jako težak i odgovoran posao koji poštujem, isto kao poziv jednog učitelja, lekara, kuvara... ali ja nemam snage za tako nešto. Ovih dana sam totalno iscrpljen, toliko vremena provodim na onim dosadnim predavanjima (ništa gore nego kad profesor priča kako je bilo teže u njegovo vreme) da posle nisam nizašta. A tek kako se iscrpim u pokušaju da se organizujem, da napravim red kad učiti, kad imati pauze... januarski je blizu a moje knjige još neotvorene... Ali kako kaže miss Žana, prvo space klining pa onda i mental klining. Tako da ću izgleda morati da prvo opajam ovu sporednu sobicu u stanu pre nego što istrčim u neku socoš avanturu :)) eh kakva je sudbina jednog geja u srbiji, trljam se lushom a gace perem ručno!

Samo danas hit dana bira neko drugi... Ne-yo ''Sexy love''

isto veče kada su se moj sadašnji i bivši cimer ococali, imao sam priliku da vidim kako izgleda stan jedne eminentne tetke grada Novog Sada. Tamo sam se zadesio u gluvo doba noći i dok je Deni razgledao sanitarije u kupatilu a ja nekakav str8 pornić, dotična tetka se odjednom ponašala vrlo domaćinski. No, nismo se hteli zadržavati pa smo se vratili u naš stan, koji možda nije luksuzan, ali je uvek otvoren za sve ljude dobre volje :)) Sada su se cimeri angažovali na nedeljnom ručku koji se krčka u pozlećenim loncima (možda nemamo kablovsku, ali imamo prave lonce i poklopce), a ja se doterujem za posetu Bellu i Gray-u...

Kad se najmanje nadam, sretnem tako neke ljude iz svoje prošlosti koje baš i ne želim da srećem. Marfijev zakon. Tj, prerano je da ih sretnem, još nisam naučio da se distanciram od njihovih znatiželjnih pogleda i ispraznih priča. Juče, dok sam slušao nove pesme od Fergie na mp3-ju, neko me uhvati za rame, na ulici... Moj bivši... Iz kurtoazije sam ga ponudio da me otprati do stanice gde sam čekao druga, i on je pristao... Oh... a i ona kišica ledena što je padala... I što je primetio Deni, svi bi da mi dođu u goste, niko da pozove mene kod njih. Hoću i ja da neko zamnom sprema kad odem... :)

Sinoć sam imao društvo u krevetu... Pre, kad spavam sa nekim uglavnom nisam mogao da zaspem, ili bih imao lak san... U poslednje vreme, čim legnem pored nekoga odmah zaspem... Mada, i taj drug sa kojim sam spavao, više mi je kao brat nego drug... Naravno, i ovo jutro je započelo sa čitanjem jutarnjih misli mog dragog cimera, koji je to doživeo kao svojevrstan kreativni izazov. Ali ovaj put sa mojih mednih usta nisu se otele teške reči... Ma, neka piše... Volim kada sam inspiracija ;)

Subota je, šta da radim, ne izlazi mi se nigde, mrzim buku i zagušljive kafiće, ne volim tuđe poglede na sebi koji me ocenjuju, procenjuju, skidaju i oblače... Znam, danas ću u neku šoping avanturu, a uveče, ko zna...

Za razliku od oktobra, ovaj mesec mi je poprilično miran... Nikakvih velikih emotivnih skokova niti lomova... Nikakav skandal...

Ako ste se pitali kako izgleda život sa bivšim dečkom, sa kojim, naravno, nemate ništa, sem obaveze plaćanja kirije svakog prvog u mesecu, i zajedničkog podstanarskog hleba, prekucaću ovde par redova iz pisama koje mi moj cimer ostavlja evo, već drugo jutro za redom. Pismo boj 1:

''Dušo,

izuzetno mi je žao što sam te noćas probudio prevrtanjem po krevetu i iz toga proizašlom škripom... Tvoj vispreni um je ispravno zaključio da bi bilo uputno malo kasnije da ležem i ja ću se svakako potruditi da ubuduće ne utonem u san pre 23h... Pišem ove redove, a ruka mi drhti, jer sam još uvek potrešen zbog gomile kletvi kojima su me tvoja (inače medna) usta obasipala prethodne noći...''

Ko ga ne bi voleo takvog, kreativnog???

Pismo broj 2:

''Misli za ovo jutro, 10. novembar 2006

Posle skoro 13 sati sna i rehabilitacije iscrpljenih moždanih i nervnih kapaciteta, spreman sam za novi radni dan. Žao mi je što ni ovo praskozorje nije prošlo bez kletvi sa tvojih (inače mednih) usta upućenih meni ali s obzirom da mi se ručno prani veš suši već bezmalo cela dva dana, bio sam primoran da određene prioritetne komade vlažne garderobe rasporedim na ono malo radijatorskih rebaraca u spavaćoj nam (i dnevnoj i prijemnoj) sobi... sve to je nužno proizvelo određene zvuke, razumljivo vrlo iritantne za usnulu osobu poput tebe. Stoga i ne čude kletve koje su ti se već po tradiciji otele iz grudi...

Težak je ovaj život, al' da se živi mora

Nama je ovaj život hleb sa sedam kora

Težak je ovaj život, težak, al' šta se može

Samo te jedno molim,

POGLEDAJ NAS BOŽE''

Ko ga ne bi voleo ovako kreativnog???

Moram da napomenem da se ja ovih jutarnjih momenata ne sećam, ali da ujutru grizem, to su mi mnogi već rekli...

Šta sve danas ljudi neće pokušati da izdaju i predstave kao ''zgodnu i fino nameštenu garsonjeru'' ili ''sobu sa punim konforom''... Više nije aktuelno da se bojleri pale samo u 22h i gase u 23h, a brava zaključava u 20, već je neophodno i biti zamena za nesrećno preminulu ćerku ili bolničarka koja će svako veče da previja dekubitus nekoj starici... Jbg, ostao joj salonski stan od nevenčanog muža, inače prerano penzionisanog podpukovnika... Previše stresa za jedan dan! Sva sreća pa nisam bio u situaciji da tražim stan za sebe, već sam pravio društvo drugarici. Dok su nas svi podozrivo gledali, setio sam se da mi je narednih par dana raspored prebukiran, moram da otkažem susret sa Medom... kad ću već jednom naučiti da zapisujem obaveze u neki notes, a ne ovako da me kolege jure i obaveštavaju u poslednji momenat... Iznenađujuće je kako neke muške kolege, za koje znam da su gay, ali se nikada nismo nešto više družili, čak ni kafu nismo popili, ali kada se sretnemo u holu ili u kantini, svi se tu negde namontiraju u blizini... A niko da mi priđe i započne spiku... Sve nešto usiljeno ćakulaju sa mojim društvom i meni pokazuju svoje nove fensi farke ali ništa više...I ti značajni pogledi i moje prevrtanje očima na iste... Dobio sam kompliment, ajde da ne grešim dušu, da se definitivno izdvajam od ostalog muškog roda na faksu... Pitam se zašto... ;)) Danas sam poslao upitnik drugarici, koji je Pravnik popunio kada je bio poslednji put kod mene. Atlona, ti si kriva! Da nije rešavao tvoj upitnik ne bi stekao utisak da sam zreo za vezu! CCC, sada će mi tvoj momak morati slati kisseve ;)) Eto, uspeo sam i ovu krivicu da svalim na tuđa leđa...

Sinoć sam šetao sa Komšijom... Eh, to je stvarno divan momak... Kako ON ne može da se skrasi kraj nekog, nije mi jasno... A koliko je svet mali saznao sam upravo od njega, kada sam mu ispričao svoje doživljaje, pa kada mi je on ispričao svoja iskustva sa većinom aktera, ja sam još i dobro prošao... Ceo ovaj svet je jedno veliko odeljenje na psihijatriji... Ali, bar je non-stop veselo... Više nije ni bitno ko sa kim jer će na kraju svako sa svakim... Ja sa Plavookim sigurno neću, hehe...

Dugo nisam išao u teatar... Za vikend mi dolazi cimer, možda me izvede... Ako ne zaboravi max faktorov kameni puder... lepo se ubledimo i kao dva vampira odemo na gay paradu u SNP. Tu sam upoznao i svog eye-to-eye ljubavnika. Varao je dečka očijukajući samnom... I sada kada se sretnemo u gradu, namigne mi. Ja se samo nasmešim. Ne umem da namigujem, kao što ne umem da zviždućem...

Hit dana je ''walking on sunshine'' J.Lo mix

Šta reći o osobi koja traži da joj partner bude: pametan, lep, obrazovan, samouveren, veran; a kada joj neko pruži ruku odmah pobegne? I dokle da pričamo o nekom da je dobar ljubavnik a on je u stvari samo sebičan, ništa ne radi sam osim ako mu ne kažete da to uradi? Ma, može on biti lep koliko hoće ali ako ne daje više od onog što traži, on je jednostavno loš ljubavnik! A pri tom ni ne zna šta želi. Sa druge strane, imate one svoje fuck buddy-je koji su savršeni u krevetu ali nikad niste ni razmišljali o vezi sa njima. Zašto ne umemo da ostvarimo emotivnu bliskost sa nekim koji nas fizički poznaje savršeno...

Dok ja tako bistrim o emotivnim kontradiktornostima, drugarica mi je poslala poziv da se družimo. Završili smo u ''Hedonistu'' i lajali o brakovima i vezama. Kiša ledena , i jajnike ću prehladiti... Kako ću decu posle rađati... :))

Cimer je priveo nekog dugokosog lepotančića koji je prokomentarisao da se on i ja znamo. Ne znam kako, ali ja se toga ne sećam... I posle nije čudo što mnogi misle da sam uobražen. Jednostavno, lako zaboravljam face... Navodno, poznajemo se još iz perioda kada sam bio veren. Hm... Šta li radi moj bivši verenik? Ostao je poziv da odemo na kafu ali mislim da sam kao zaboravio da mu dam svoj novi broj. Ups... A i to... Mladost ludost, kako sam tada lako ostvarivao svoje idealitičke snove... Možda sam zbog toga imao košmare koje mi je onda Eya tumačila... Kako mi taj period života izgleda daleko... Mada, ako se u životu smenjuju jin i jang u određenim ciklusima (negde sam sračunao da je taj ciklus kod mene na 4 godine) onda bi mi trebao naredni period biti berićetan... No, videćemo! Sada bih mogao da se fokusiram na učenje. A to mi tako teško pada. Opet sam kao podsvesno oko sebe okupio grupicu kojoj je samo provod u glavi a nikada knjiga, pa imam izgovor kako me je društvo iskvarilo... :))

Nadam se, ove nedelje su mi obećali Bel i Grey da će me ugostiti u novom stanu. Videćemo... Dogovaram se sa njima već 2 meseca... A samo neke happy couple's srećem u poslednje vreme. Stvarno mi prija da vidim neke fabulozne ljude kako žive u ''braku'' koji možda i ne štima najbolje ali nekako gura... Sve je to škola života... i bitno je da se vole... Na ljubav niko nije imun i mnogo je lepo biti okružen istom...

Hladno je , nervozan sam. Svađam se sa ovim mojim cimerom oko tv-a i prisećam se naših svađa dok smo još bili u vezi... Odvratno, ne znam zašto samo želim da ponovo nađem dečka. Lepo mi je bilo samom, ali se pojavi tako neko ko će da mi pomuti račune i ode. Ne, ne mislim na Pravnika, iako mi je i on skenjao ceo jučerašnji dan svojom ''oproštajnom'' porukom. Uvek mi bude krivo posle takvih scena što dozvolim gorima od sebe da ispadnu traženi i fabulozni, a nisu to... Ok, jaka je i ova moja fabuloznost kada trčim na bus da mi keva pošalje pare, ali šta znam, ovaj način života, sa pozorištem u kući, sa zapušenom kadom, sve je nekako teatralno i ima neku dramsku notu koja to čini fabuloznim. Sa druge strane, upoznao sam danas nekog ko mi je rekao da nikada neću ni naći dečka dokle god imam ''kurvanjski pogled''. Nisam znao da ostavljam takav utisak na druge,kao ''da me je nemoguće ukrotiti i zadovoljiti'' (dobro, to jeste donekle istina) kada se trudim da izgledam kao neko nevinašce... Sada me najviše zanima da li će Marko biti izbačen iz BB.

Danas su na pinku pustili Bolji Život- the movie. To me vratilo u detinjstvo i najbezbrižnije dane. Tada sam shvatio da u vojsku ne želim da idem a da vojnike želim da probam : ) kako li je izgledalo biti gay u to vreme? To su stvarno bila neka lepa vremena, moglo se putovati gde god se htelo. Čitao sam nekakvu ispovest pedera iz tog vremena, iz Trsta su se svi vraćali sa garderobom i sidom... Totalni glam... I te frizure, dugokosih koliko hoćeš... Ima nešto u dugokosim tipovima što me je oduvek privlačilo. Video sam jednog tipa na Bulevaru, ima dugu plavu kosu. Uvek se značajno pogledamo kad prolazimo jedan pored drugog. Kad bi mi samo prišao... Mislim da je neki manekenčić, tako deluje...Ali kako reče gdin Radoznali meni se ljudi boje prići da ih ne odbijem svojim arogantnim pogledom... Javio se i plavooki. I on se nešto bojao da mi kaže. Kada je prelomio, bilo mi smešno. Zašto svi misle da ako odemo na piće to automatski znači i dejt? I da se podrazumeva da bi trebalo da se kresnemo isto veče. Kako se ne umeju opustiti... Na kraju krajeva, to se ne ugovara, to je nešto što se desi spontano. Mada, i sex može da se ugovori, ali samo sa pravim muškarcima koji mogu da si priušte to zadovoljstvo da me skinu odmah na pragu... imam jednog medu koji mi to radi, na žalost nije iz ns, pa mi to malo otežava... Ali i dalje tragam za onim ko će biti kompletan i samo moj...

Cimer mi preko ramena viri dok ovo kucam i komentariše da bi bilo bolje da svoje frustracije kreativno izražavam brišući prašinu umesto što ovo pišem... ;)

Pao je prvi sneg. Romantičan momenat koji nisam podelio nisakim osim sa sobom. Ionako je malo onih koji umeju da uživaju u tom momentu. Svima je hladno, već pričaju o bljuzgavici, o novim cipelama... Fuck them all, što bi rekla Mylene Farmer. Juče, savršen dan je postao još savršeniji kad sam se vratio sa faxa i zatekao pismo od mog dragog prijatelja Renoira. Cd sa 110 pesama MF. Fabulozno kako neko kao on postoji tamo negde... Zašto nikako da naletim na nekog takvog ovde??? Doduše, ni ovde nije loše. Samo što neki ljudi ne umeju da zažmure na ispade pijanih ljudi. Sinoć sam se napio posle dosta vremena, i u tom trenutku kada je mozak oslobođen svih inhibicija krenuo sam sve redom da ljubim i da izjavljujem ljubav preko fona. Pravnik mi je poručio da ga više ne zovem i da nije on za mene. Pih... A baš bi bilo lepo da se brčkamo u kadi punoj pene dok pada sneg... Ali kako kaže Deni, muškarci su potrošna roba, slučajno sam posle par minuta dobio sms od drugog tipa da odemo na piće... I opet pravilo privlačenja, on se meni ne dopada ali ja njemu izgleda da... pitam se šta li sutra dolazi... Nadam se da će onaj par da me već jednom ugosti u svom salonskom stanu sa puno svetla...

Opet njegov miris... Ceo dan sam ga osetio. Želim da opet bude pored mene. A on glumi surovost i ima onaj stav ''boli me kita za sve''. Ali voli kada ga masiram... Obožava čokoladu na svojoj mekoj koži. I ja je obožavam, da budem iskren. Ništa slađe nisam osetio... I njegovo ćutanje, i pogled koji bludi svukuda... Samo da ne primeti prašinu koja se nakupila. Nemam vremena da spremam stan, stvarno... Sad se spremam, idem u grad... Sa nekim fabuloznim ljudima...

''Dosta više, od 7 sati se spremas za njega!'' Vice na mene cimer isprovociran mojim pirlitanjem i remontom celokupnog psihofizičkog stanja, a sve zbog gospodina Pravnika. Pogledam ga onako popreko i kroz nos-like-jk mu odgovorim: ja volim da budem lepa... Nešto se zasmejao i okrenuo na drugu stranu kreveta... Jebote, ne može čovek da se posveti sebi a da ga odmah neko ne minira pogrešnim tumačenjem. Dan je savršen da se čovek opusti u kadi, da namaže sve maske koje ima, da stavi pakovanje za kosu... Naravno kada se pogleda u ogledalo, odmah se uoči da je došlo vreme za depilaciju, pa se odmah vadi mašinica iz ormara... I eto kako prođe nekoliko sati, i nekoliko bojlera vode se potroši... Zaboravio sam da večeram... A on kasni... Nema ga... Kiša napolju pada, vreme je totalni shit... Miriše mi na neku ispalu... Uh, kako mrzim kad se to desi... Ni na fon se ne javlja... Polako počinjem da besnim... Zovem još jednom i odustajem... Ovaj put se javio, dolazi... Koja drama samnom! I posle toliko vremena, i toliko hm iskustva, ja i dalje dozvoljavam da mi mobilni postaje najveći neprijatelj, i nikako da shvatim da nekim ljudima mobilni nije najbitnija stvar na svetu! A ceo dan mi je takav, kome god da sam poslao poruku svi su odgovorili posle par sati ili nisu ni odgovorili... Zato sam odlučio da nigde ni ne idem. Ceo dan ću provesti u krevetu i spavati. Kada sam sveo računicu ispostavilo se da sam ove nedelje (sada je četvrtak) spavao samo 18 sati... Nešto jače od 4 sata dnevno. Nisam ni osetio da sam umoran pošto sam uvek negde zujao, ali hteo ne hteo, organizam mora da se restartuje, tako da sam odlučio da mi vikend počne par dana ranije. Cimer je našao posao. Bravo za njega! Čovek je biće koje mora da radi jer u suprotnom postaje samodestruktivno. Na to mi je odgovorio da nisam u životu dana jednog radio... Jebote, pa tako i ispada... Ne računam to što sam jedno vreme piskarao nešto za gay časopis, niti one fizičke poslove (koji nisu bili plaćeni, kod kuće), ali ja nemam u svojoj 24toj godini dana radnog staža! Koliko slobodnog vremena imam... I na bacanje, kad fax oduzmem iz računice, ja imam stvarno mnogo slobodnog vremena, koje eto uspem da popunim druženjem sa raznim fabuloznim ljudima. I onda ne treba da me čudi što gledam na fon i besno zahtevam odgovor odmah za sad... Od ponedeljka definitivno počinjem da učim!