Nešto mi je danas palo na pamet. Dobio sam poruku od jednog geja, 47 godina. Nešto me davio oko mog bloga, i nekako sam završio taj razgovor a da nisam ispao mnogo grub. Ali me je prvo zgrozila činjenica da me kontaktira čovek tih godina i da započinje konverzaciju a pored imena mu stoji da ga zanima sex date and friendship. Sva sreca pa je on skrenuo temu u pravcu koji nije ni mene a ruku na srce ni njega interesovao. Sad mi je nekako žao što sam to u startu prekinuo 'ladne glave, bez razmišljanja koliko je njemu možda teško da nađe pa i sagovornika. Malo pre sam prelistao ''Dečka'', u jednom broju su se pozabavili tom temom, stariji gayevi. Desilo mi se isto ovo veče da mi je neki klinac, 20 godina rekao kako izgledam starije... Pogledah se u ogledalo... Pa... Nije da nije u pravu... Nekad su mi govorili da imam baby face, ali sad je malo ta faca ogrubela. Brada mi je jača... Od silnih sranja koja su mi se počela dešavati u životu unazad 2-3 godine dobio sam bore na čelu... Nisu jako izražene ali kad sam napet, lepo se vide... Tu su... Kosa mi je počela opadati... Zalisci me ubiše. Kad se samo setim kako sam sa 12 godina kukao kako gubim kosu kad bi mi posle divljačkog češljanja opalo par dlaka... Ok, pomirio sam se sa činjenicom da muški deo porodice jednostavno nema sreće sa kosom i od malena mi je bila jasna sudbina... Premda mi mnogi sad komentarišu u pozitivnom smislu upravo nju, frizuru, ipak planiram neki drastičan preokret, da obrijem glavu... Anyway, činjenica je da svi starimo. Lako je ostariti i imati bračnog partnera/ku pored sebe. Šta se dešava sa gay ljudima kad ostare? Ako nemaju neku fuckin sreću da pronađu nekog s kim će se dugo slagati , oni postaju baba devojke i deda momci... Teško je pronaći nekog za VEZU, za sex je najlakše, oh kako je ljudski promiskuitet tu od pomoći... Svi smo mi pomalo kurve... Ali kako da pronađem nekog ko vezu kapira na moj način, nekog ko to posmatra kao partnerski, ravnopravan odnos, kad ja u startu moram da se odlučim da li sam a ili p... Da li je onda spas da nađem neku baba devojku i izrodimo par komada? (ovo me podsetilo, jedno vreme u oglasima na gay serbia je bila i sekcija gde bi se mogli pronaći gay i lezbejka da budu cover jedno drugom). U svakom slučaju, meni će kad prelomim i obrijem glavu, potraga biti i otežana upravo zbog tog momenta... Jedino što me raduje jeste da upoznam onaj par, dva tipa su u vezi 6 godina. Tu su negde, nisu mi ni tako daleko... Jedan od njih je i ćelav... ;)) Možda ću skapirati šta je to što dve osobe može zadržati dugo u vezi...

Da, stiže i ona... Najlepše doba godine ako ste u vezi... Nedovoljno hladno da se utrontate nekim zimskim jaknama, a opet dovoljno hladno da se šćućurite kraj svog dragog i slušate kako pada kiša... Dovoljno oblačno da možete u 15h da se prošetate sa dragim do grada na kafu ili jednostavno da prošetate... Ok, malo kiša ume da pokvari dojam kad se isflekate ali, opet, dragi će to oprati... Jesen je polagana najava za zimu, vreme kad su ljudi upućeni jedni na druge, kada intima dobija nijansu više, kada nekog mrzi da izađe da se proluftira napolju pa ostaje tu, u jednom malom prostoru gde se nalazi i ON... Tako je divno kad otvarate prvu teglu zimnice koja je tek zakišeljena i delite je sa NJIM... To je vreme kad su svi ostali bez para zbog letovanja i rasprodaja, pa se organizuju kućni free drink partiji, a tu je atmosfera mnooogo opuštenija... U jesen imamo snage svi za duga zajednička kupanja a ne samo za tuširanje na brzaka... Savršen period i da se prehladimo, tu je dragi da skuva čaj i izmeri temperaturu... Počinje i nova sezona u SNP-u, a i bioskopi se polako pune, jer ko leti još ide u bioskop??? Moram da nađem dečka pod odmah! Šteta da propadne ova savršena jesen...

Dozvao sam je!Padala je danas, ne dugo, ali ipak dovoljno da moje crvene patike, a la Dorrothy budu isprljane. Kako je prijatno ovo osveženje... Uh, zalihe lusha su mi pri kraju. Moraću se malo častiti. Prvo da prođu ovi ispiti. Treba mi da radim, mnogo sam se ulenjio. Počeo sam polako. Imam vremena (hm, za dve nedelje ću verovatno pisati kako mi fali bar još koji dan). nešto se mislim... Kako sudbina zaje*e nekog ko to ne zaslužuje. Večeras mi je jedan divan dečko ispričao svoju tragičnu priču... Ne mogu da zamislim svoj živt bez nekih ljudi. A šta bi se desilo da se tako nešto desi? Hm, kad malo razmislim to me i čeka uskoro, bar fizički ću biti razdvojen od nekih prijatelja... Već me hvata panika, kako ću sam bez njih. Kako ću započeti dan a da me neko ne grdi što tipkam poruku i budim sve žive, kako ću početi dan kuvajući kafu samo za jedno... Teško, bogami, moraću se potruditi da pronađem nekog dečkića. Mada, ovaj poslednji me tako naružio... Pisao sam već... Kako je zajebano kad neko pobrka teze... I opet, svet je tako mali... Večeras dokazano sa novim dečkom o kom sam slušao dosta prethodne godine i mislio sam da ga nikad neću upoznati... kad ono, on mene kliknuo... Jao meni, a zajednička poznanica jedna od većih alapača NS-a. Ma, zabole me baš. I večeras sam bio svedok jedne ljubavi koja se rađa. Kako su veze najlepše na početku. Tad se tako vešto obmanjujemo... Što bi Wilde rekao ''Sve romanse počinjemo obmanjujući sebe, a završavamo obmanjujući druge''. So thrue, so sad... Ali sad dok sam single, to mi bar leči sujetu, iza svih srećnih veza stoji jedna velika monotonija. Meni je bar svaki dan nov i imam šanse da ću pravog zateći iza ugla. Ili iza žice...

I usamljena noć...nisam mogao zaspati (ova fuck vrućina je stvarno užasna)... Vrtio se, na tv ništa po običaju... Opet se osećam usamljeno... Na četu se smorio... Izgleda da je american beauty stigao i u zemlju srbiju... Svi su kritičari... Koga boli još uvo da li se neko nekom dopada... Ja sam najiskrenije odlučio da zamrzim ove pedere... (da, kad bi to moglo)... Nenadano na radiju je naišla pesma ''candle light'' so fine 2... podsetila me na jedno veče u kralja petra ulici... Veče kad je jedna priča nastavljena posle dužeg prekida... Opet sam bio sa svojom porodicom. Mojom gay porodicom. Teško mi je da pišem o tome... Jednostavno grupa ljudi koja se jako volela i živela jednu divnu priču, jednog divnog leta na obali dunava...Nedostaju mi svi... Kako nas je život brzo razdvojio... Divni momenti, koji s' vremena na vreme izvuku poneku suzu i daju snage da idemo dalje... To je osećaj koji nemože lako da se ponovi. laku noć. Otišao sam da prizivam kišu, u dvorištu sam...

Danas rekoše da je bilo 40 c.. Da je vrelo to ne sumnjam... Danmi je doduše počeo ledeno. Bivši (onaj stend baj) je nekako bog te pita kako utripovao da sam ga prevario. Prvo, tehnički da bi nenkog prevario, ti moraš biti U vezi. A njegovom željom smo se separatisali dok ponovo ne budemo u prilici da budemo zajedno. Drugo, prevara je tako relativna kategorija, ja npr varam u glavi, ne kur*em. Tako da stvarno ne razumem poentu njegovog besa. Možda je samo želeo da mu budem plan b dok ne naiđe nešto bolje, šta znam... Znam samo da nemam živaca po ovoj vrućini da jurim za nekim... To je rezervisano za vreme kad imam mnogo slobodnog vremena, kad počne semestar npr. :)) A prijateljica me večeras zove sa posla ''Jebote, ovde je pakao, jedva čekam da šmugnem, idemo na 'ladno pivo ispred trafike, da se ukrmačimo!!!'' Dok je ona tako extatično pričala o blamiranju koje će uslediti, pade mi na pamet da sam sa njom i alkoholom uvek u opasnosti da pređem granicu prijateljstva. Jednostavno, sa svim svojim prijateljima (ok, prijateljicama, činjenica je da ih imam više nego muških prijatelja) sam toliko intiman i fizički da neko ne može da povuče granicu- jesmo li prijatelji ili se zabavljamo. Najbolja prijateljica u srednjoj, npr, toliko smo se mazili, vatali u školskom hodniku da je jedna druga drugarica iz razreda mislila da smo nas dvoje u vezi sve do treće godine. I dan danas mi je njen izraz lica pred očima kad sam je razuverio...A i sa najboljim prijateljem sam ne znam ni sam koliko puta spavao u istom krevetu, čak i onda kad nije bilo potrebe za tim... Koji je kriterijum po kom biramo prijatelje? Činjenica je da se ne družim preterano sa ljudima za koje ne smatram dovoljno privlačnim. Jednostavno, to je tako. Ali to ne znači da koristim svaku priliku da prijateljstvo pretvorim u prijateljski fuck... Jednostavno nekad ti ljudi koje posmatram kao unisex ili cak aseksualne osobe, nekad postanu deo mene koji poželim i fizički da osetim. i ne libim se da tražim to... Malo pre sam imao razgovor sa jednim drugom, konstatovao je da on ima dovoljno prijatelja i da ako je sa nekim u vezi on njega ne želi za prijatelja. Zamislio sam kako bi to izgledalo... Meni je to nemoguće, ja sam sa svim svojim dečacima bio prijatelj i ljubavnik. To je jednostavno nerazdvojivo. A zašto onda ni sa jednim nisam ostao prijatelj i posle raskida? posle nekog perioda kad se prevaziđe ono ko je koga ostavio jer je ovaj prevario drugog, posle tog perioda, zašto ne biti prijatelj??? Jednostavno nemam odgovor, ali znam da mi još nije uspelo. Prijatelja nikad dosta... Neprijatelja sam dovoljno stvorio...

I dan prvi. Oporovak od povređene sujete je polako poceo. Opet sam prespavao, i umesto u 08 sharp, probudio sam se u 12.30... zato ću večeras zaglaviti do 4. I prvo što sam hteo da uradim, je da proverim poruke na www.gayromeo.com, kad me umal' šlog nije udario! Još jedan moj bivši je tamo... Čoveče kako smo svi stali u taj mali window... Nekako sam progutao gorku pilulu koja mi je stigla potpuno nenadano... I dok sam se budio polako i oporavljao od jutarnjeg (?) šoka, na radiju je išla pesma od k2 Da te volim Ti si moja ljubavna pesma Moja prva misao Kad me jutro probudi Ti si potreba i smisao... Da te volim malo je reći, Ti si moj par pod zvezdama, I ja ništa ne bih znala o sreći, Da te još, da te još nisam pronašla... Pomislih kako je usamljenost opipljiva. I bojao sam se da uopšte to izgovorim. Do pre nekog vremena sam bio u vezi, sad sam sam... i još mi kaže jedan dečko da nisam njegov tip... Odmah mi počnu navirati sve kritike koje sam čuo poslednje vreme. Zašto u životu verujemo u najgore kritike? Pa ima i gorih... Odlučio sam da mi ne propadne dan. Na zadovoljstvo moje, ima još dobrih ljudi koji vole da dele stvari, dobio sam link na gay-serbia, i skinuo sam spot ''Upravo ostavljena'' od JK. da, da, onaj na krstu... Odmah me obuzela neka euforija, ne toliko zbog plaviše koliko zbog te energije koju sam osetio od momka koji mi je pomogao da nađem spot. Odmah potom sam i dobio sms od momka koji mi reče da nisam njegov tip. Nije to tako simply, izgleda... ko zna... Ceo dan sam proveo sa pojačanom muzikom (za divno čudo, niko se nije bunio!!!) i šta da vam kažem... Madonin remix ''Erotike'' je neverovatan... Pa soundtrack iz ''Moulen Rouge''... danas sam definitivno zvezda!

Svi smo čuli to ''nisi moj tip''. Neću ulaziti u to koliko je iskreno bilo sve ono pored toga što je rečeno, verovatno da bi mi malo ipak sačuvalo ranjenu sujetu. Činjenica je da se ovom decku dopadam dovoljno za druženje. problem je što smo u sve ušli kao u kres šemu, a odjednom se nepozvane emocije upliću. On je svakako našao dečka koji mu verovatno odgovara... Ali zar to odmah znači i onu robiju o kojoj sam pisao u prethodnom postu. Zar to odmah znači automatsku monogamiju (oh, pa još su friški)? Sad mi je najveći problem poljuljano samopouzdanje. Da sam u Nju Jorku, išao bih ''sporenim ulicama, krijući se od pogleda ljudi''. U ns gde da skrenem, sve neki bulevari i korzo na sve strane... Da li sam ''previsok'' kako reče jedan, da li sam''prefem'' kako reče drugi, da li sam '' previše dobar - ne zaslužujem te'' kako reče treći... Da li sam ružan? Da li sam gabor? Da nisam... I eto, nove dileme koje će me svakako okupirati jedno vreme... Sve dok ga ne vidim oči u oči i dobijem poljubac. A moj bivši-stend-baj-možda-ima-nade dečko, kad sam nazvao je bio na koncertu nekom i nisam ga ništa čuo. Nije ni on mene, to je najbitnije... E, da, video sam Isidoru Bijelicu na Spensu. Gaborka koju bih rado povalio. neverovatno me pali njen intelekt. (nek' kaže ko šta hoće, ona je faca)

u trenutku dokolice (boze sve cu raditi samo da ne ucim) malo sam preturao po forumu gay-serbia.com (nesto je posustao, secam ga se iz vremena kad je bio veoma ziv) i naletim na post moje velike prijateljice koju jako postujem. tema je bila ''sloboda u vezi'' . U par reci je sazela sve ono sto se trudim da objasnim svima ali nekako ne uspevam. zato cu evo, preneti ovde od reci do reci sve njene reci (hm, koliko li je puta dozvoljeno upotrebiti termin ''rec'' u rečenici?) ''veza nije robija. sloboda znaci pravo izbora. nigde nisam pročitala da veza znači ovo ili ono.. ili da veza treba da bude ovakva ili onakva. ko to kaže? šta je sloboda u vezi? pa, svi smo mi slobodni. niko nas ni na šta ne tera. sami sebe stavljamo u okove koje baš volimo neko vreme da bi, kako emocije prestaju ili blede počeli odmah da nam smetaju i da nas guše. imati slobodu ne znači pod obavezno je i koristiti. fora i jeste u tome da partneru damo apsolutnu slobodu i samo onda znamo da sve što radi radi iskreno i iz ljubavi prema nama, a ne tamo nekih zabrana & moranja! termin veza nosi smisao povezanosti, spojenosti. često se termin veza zloupotrebljava u smislu obaVEZE, te se mnogi zalete i smatraju da se u vezi sve podrazumeva i da ne treba više da se trude da svaki novi osmeh na voljeom licu moraju pojedinačno da zasluže.. o svakom pojedinačnom poljupcu ili sexu da i ne pričam.. ništa se ne podrazumeva, ništa nije obaveza niti pro forme treba ispunjavati! ugrožavanje slobode u vezi ne odnosi se isključivo na sex sa ostatkom sveta. iam toliko situacija gde jedan partner , ako ne zabranam a onda scenama i takoreći ucenjujući te svojim (ne)raspoloženjem pokušava da ti uskrati neke društvene aktivnosti i time pridobije više tvog vremena samo za sebe.. a po mom dosadašnjem iskustvu, iste te i takve osobe, blage nemaju šta će posle sa tim vremenom kad ga nekim slučajem ipak dobiju. obično se smorimo od dosade jer ta osoba i nije imala plan i želju da nešto MI radimo zajedno , već samo želju da ja nešto ne radim sa ostatkom sveta... posesivnost, ah posesivnost, tako nekreativno stanje! zapitajte se samo ovo: da li smatrate sebe toliko maštovitom, interesantnom, divnom, sjajnom, zabavnom .. osobom da bi mogli nekom da držite pažnju 24h svaki dan čitave godine nekoliko godina neprekidno?'' Nema potrebe da dodajem bilo šta više... Prošao sam i jedan i drugi put, i mislim da još treba dosta toga da naučim o tome kako funkcioniše veza između dvoje ljudi pa makar oni bili samo komšije, kolege, prijatelji, ljubavnici, cimeri... Život nas čeka...

sta bi mogao biti light motiv danas? ''life for rent'' Dido... ne... ipak Green Day ''boulevard of broken dreams'' Definitivno su mi neki snovi slomljeni. Živim život od danas do sutra. Stvarno ne znam šta će se desiti za dve nedelje... Da li cu se zateći u ns sa onim parom koji je 6 god zajedno da mi vrate veru u gay život... Da li ću dati uslov... Zasad ću provoditi vreme, depilirajući noge, masirajući iste (fala komšiji, još me bole), i čituckajući ovaj ispit... A i vreme je lepo... Juče sam zaspao u mreži. Zakačio sam je između 2 kruške... Sad mogu da kažem da sam pao sa iste, haahaha...

Prethodni dan u NS je bio tako naporan. Ne znam da li me noge više bole zbog hodanja, ili kolena zbog novog komšije... Da, imam novog komšiju... Divan jedan dečko, retko normalan, ma šta to značilo.. Stvarno mi je prijalo da za promenu RAZGOVARAM sa nekim ko je ČIST u glavi... I ne samo u glavi... ;) A on je dokaz kako je svet mali... Tu smo jako blizu a tek se sad upoznali. A toliko zajedničkih poznanika imamo... Moja drugarica, budući psiholog (pardon, psihološkinja), mi je postavila ad hok dijagnozu. Frojd kaže da oralni tipovi (ako sam u nešto siguran to je da sam oralan, imam fiksaciju usnama i ljubljenjem i stalno bih nešto hm stavljao u njih) jako veruju ljudima i bukvalno ih shvataju. I jako lako poveruju u sve što im drugi pričaju. Zato sam naivan toliko... Svako može da mi kaže da je savršen. Ja ću poverovati. Nemam razlog da ne verujem. Problem drugih je što se lako demantuju, uglavnom sami.. Rano ujutro sam prošao ulicom Pariske komune. Pored stana one moje male barabe. Bože, kako mi se to dete uvuklo pod kožu... Nisam tog ni bio svestan dok nisam legao sinoć da spavam. Probudio sam se i osetio jako usamljeno. Iako je oko mene uvek dosta ljudi, te večeri, sinoć, na mojoj terasi, bio sam sam. Cigareta za cigaretom. Zvezda padalica sinoć nije bilo. Da je bilo, znam šta bih zaželeo. Mnogo sam pospan.. Kad se naspavam, pisaću još... Znam da sam hteo još mnogo toga da napišem, ali tako je to sa inspiracijom... Kad je ona tu, ja nisam...

Koja je poenta pitati nekog sa koliko njih je bio? Pored obavezne slike koju retko šaljem (ili pošaljem neku od 8 megapixela, pa nek je skida pola sata) to je glavno pitanje. I onda se uhvatim kako se eto pravdam nešto nekom koga ni ne poznajem... Ničega nema sramnog u broju tipova sa kojima sam bio... Imao sam par ozbiljnih veza, 2 su potrajale duže, a sve ostalo je irelevantno. Ali ipak se iznenade, i kad sam nevinašce, i kad sam kurva. Pa šta da budem??? Svetica iz latino serije koja ne zna ko joj je napravio dete... To me uvek podseti na izjavu moje Dade, kako od tih poštenih mi ostali ne možemo doći na red... Ja sam gay, volim sex, ako imam dečka imam sex sa njim, a ako ga nemam, onda sex night and newer after nije ništa strano... Volim da se nađem i sa nepoznatim, obično posle nekog Almodovarovog filma... Ako mi se dopadne, naravno... Safe sex always... Pa neću ja uvek imati 23 godine i biti lep i mlad...
Men grow cold as girls grow old
And we all lose our charms in the end...
Jedno mogu reći za sebe. Kad imam nekog koga volim... Verovatno ne postoji niko drugi ;))

Juce sam poceo da pratim takmicenje u atletici ... Najvise volim slow motion... Kada uspore snimak onih frajerasto trce 100 ili 200m i snimaju odnapred.... Razmisljao sam koliko oni vremena provode po treninzima... Imaju li oni privatni zivot?Naravno da imaju, izgleda da sam samo ja nesposoban da si organizujem svoje vreme... Izludjuju me likovi na chetu, koji prvo traze sliku... A ja se trudio, napisao vickast profil, dobro, vise vremena sam proveo pokusavajuci da shvatim kako da ga ispravim, ali nisam ja kriv kad ima puno slika koje mahinalno klikcem... Sta oni misle da imam i nabildovano telo, i nabildovan mozak, i emocije curice... Ma da... Upoznao sam i jednog komsiju... Lele, decko vise prica od mene...A ume i da kaze svasta... Sladak naglasak... I gace... Bolje da pozurim sa strebanjem i dam uslov sto pre...

Danas sam isao kod jedne prijateljice na kafu... Nisam je video 100 godina, čini mi se... Baš sam se lepo ispričao (naravno ostali su pričali u pauzama, mojim) i nekako shvatio nešto o meni... Ja sam uvek u vezi sa nekim. Ako ne u sexualnoj, onda u emotivnoj sigurno... zato mi je onako teško palo kad mi je davnašnja prijateljica rekla da me se boji jer sam gay, zato patim kad mom cimeru dečko da korpu, zato... Ma čemu nabrajati... Sva ona silna ramena za plakanje koje sam skupio oko sebe, su u stvari moji life date for every day... Zato ni nemam neku preteranu potrebu da tražim dečka... Imam ja s kim da se zabavljam... A imam i komšiju za sex... Za sad je kad se njemu digne (a diže se počesto)... Ali polako... Uvek na kraju ja diktiram ;)

Javio mi se ovaj moj bivsi-stendbaj-hocu-necu decko... Tralala i puk, ispljune on ''volim te''.... Joj! Kako je to teshka rech. Ma ubi te prejaka rec... Zanimljivo, pre recimo 2 godine bih se sav istopio od miline... A sad bih pobegao da mogu... Kako to, zarekao sam se da cu zauvek ostati emotivno glup, i da cu naivan u ljubavi biti, i voditi se samo emocijama, pa gde god me to odvede... Ipak sam nesto naucio izgleda... Ah, da, da ne bude zabune, ja sve moje bivse opisujem u jednini. Nekako mi dodje lakse... Okupim ih pod jedan folder... Kad pogledam, ma i jesu se nekako svi izjednacili... Svima im polako zaboravljam lik, kao u nekoj magli su. Ima tu slika dosta,ali skupljaju prashinu u nekom foto albumu sa cveticima... Kupio mi ga jedan znameniti gay Novog Sada... VOLIM TE. Koliko ta rec gubi znacenje svaki put kad je izgovorimo sve vise... U pocetku mi je bilo veoma teshko da je izgovorim. I nikada je nisam izgovorio jednom decku, mojoj prvoj ljubavi, to mi je nesto najbolje sto (ni)sam sa njim uradio. A to mi on danas izgovara... Krade mi misao... I ja volim sebe...

Odlucio sam da dozvolim da ostavljate komentare. Mada, ne znam koliko je potrebno komentarisati neciji zivot (promasen?)...
Ponekad se upitam, sta mi je trebalo sve ovo u zivotu. Zakucao sam se na fakultetu, smucam se sa likovima koji sami ne znaju sta hoce od svog zivota, samim tim ni od mene... Jedan frizer (pun ih je chat, prosto neverovatno, kao simpozijum) mi rece koliko zaradjuje. Da odmah pola odbacim kao preterivanje, opet je mnogo vise od ovog minusa koji ja pravim mojima vec nekoliko godina studirajuci... Da lepo uzmeme makaze u ruke i opleti...
Moj brat koji zivi u gradicu na Hrvatskom primorju je frizer. Bio sam ubedjen da je gay. Nije, ima devojku. Video sam. Stvarno nemam taj gay-radar i svako za koga mislim da je gay obicno nije ... sta cu kad mi se dopadaju pogresni , hehe...
Veceras sam upoznao dva momka, u vezi su 6 godina. Savrseno funkcionisu (bar na prvi pogled). zajedno zive u stanu na bulevaru... Zive moj san...
Trenutno sanjam da odem na more. I da me ova dva usvoje... Pa da svi odemo na more...

Imao sam jednu teoriju. Svi frizeri su gay. I svi su tracare. Daleko od toga da mi je to odbojno, naprotiv. Poznavao sam jednog frizera koji je umeo toliko ocito da izmislja, ali sa tolikim smislom za humor, da sam se jedno vece drzao za stomak koliko me je zasmejavao. I to nekako bas mene... Bilo nas je vise, ali se obracao samo meni... Ja se bojim frizera. Trauma iz detinjstva, bio sam jako nemiran i nisam mogao da sedim mirno dok me neko shtricka, pa su me na silu sisali... A kad sam odrastao, stereotipna slika svih ovdasnjih salona je bila otprilike: feminizirani frizer, koji ogovara sve zivo, pocevsi od musterije koja je izasla, do estrade; njegove pomocnice, obicno devojke sa sela kojima je napojnica dovoljna da emigriraju za grad, ali ono ruralno izbija iz svake recenice; i ogromni posteri sa fabulozno prelepim mladicima i devojkama. I tako ja sedim tamo, cekam svoj red, listam neki madjarski ''Bravo'' krishom parim oci na golishavim mladicima... i taman kad dodjem na red, gem frizer odlazi jer ''on je zenski frizer, ovo je zenski salon, koleginica je zaduzena za muske musterije''... Kako da ne popizdim! ko je jos video zensko da ume da oshisha nekog??? Muskarci su glavni u frizeraju i kuvanju ! I tako ja upoznam jednog Novosadskog frizera, apsolutno fabuloznog, koji je umeo da me zasmeje do suza. Naravno, kao i vecina takvih mladica, komplekse je lecio otrovnim jezikom i cinizmom. Postao mi je skoro uzor u ponasanju... Postao sam shegrt-bich... Ali sam se umorio... Posle dosta vremena, a pre nekih npr mesec dana, upoznam frajera preko ceta... I odemo da se upoznamo bez da razmenimo brojeve. Samo smo se dogovorili za tacno vreme i mesto. I cekam ga ja, naravno, nestrpljiva curka, pa sam poranio... On je kasnio par minuta. Prica ista, fem decko, fensi obucen, nadrkan mobilni... Sedosmo da popijemo pice u ''Steriju''. poblize sam ga analizirao jer sam ga taman fino namestio da on bude na suncu (''ko se sunca krije..'') a ja pod senku. Lele, koliko je ta zena imala bubuljica u pubertetu, tragovi su tu... Zubici (vrlo vazno!), pa jedan malko okrnjen, moguce da je i urodjeno, vape za skidanjem kamenca, ipak pusi kutiju cigareta dnevno... A razgovor... Jao pa nikad teze nisam vodio konverzaciju... Posle nekih 1h smo se rastali, on je bio popizdeo, konobarica me startovala zbog frizure, mobilni mi se usijao... Ode moj frizer sa jos vecim kompleksom kuci... ja sam otrcao da kupim regenerator u Lush (www.lush.co.yu) i da se nadjem sa drugim blind date boy-em za taj dan... veceras sam opet naleteo na jednog frizera. Komsija. A neko je u profilu napisao, ne secam se ko, ''molim feminizirane, i frizere da mi se ne javljaju''. lol... Ko zna... Svi imamo stereotipe... Mozda me komsija razuveri... I da ne zaboravim... Bivsi se nesto pokajao, hoce nazad da doleti u narucje moje... kad je nazvao rekao sam mu '' kod frizera sam maco!''

Boze... Napio sam se pred mojima... Puna kuca gostiju... I ja nazdravljao... I opet... I opet nazdravljao... Sad mi je muka... A stavili pred mene onu supu , domacu, sva masna... Bljak... '' To je zdravo, i u bolnici je jedu kad izadju sa operacije!'' Kako prljava voda u kojoj se barilo neko nesrecno pile moze biti zdravo? Grrrr... A moja prijateljica Dada, i ja smo odlucili i polozili svecanu zakletvu da postajemo stene. Bas da vidim koliko cemo izdrzati... Uvek stara prica, par dana sam bich queen i posle popustim... i opet me moze lakse povrediti neki stranac sa ceta nego neko ko mi opsuje ''mamu pedersku'' :)) i tako, slikam se novim digitalnim po ceo dan, anfas, profil, nude.... sa i bez djozli... iskezen i ozbiljan...ma sav sam kao Kate Moss...

Naravno, kao sto sam predpostavljao, moj bivsi decko, ipak nema kancer, vec je samo usamljen. I, naravno poremecen. Pa ko bi se normalan zajebavao sa tim forama, e znas ja umirem od raka, i jako te volim... Sta ocekuje da ja kazem? Volim i ja tebe... Ma , te reci nemaju nikakvo znacenje vise... Strasno... Pa, mozda nisu daleko od istine svi oni psihijatri koji i dalje drze do toga da je homoseksualnost bolest... Moj bivsi ocigledno jeste. I eto nisam odmakao ni 2 posta a potvrdjuje se pravilo... Kako su dosadni, pa zasto ljudi toiko insistiraju na nekim lepim uspomenama kad im je sadasnjost usrana... Gde si bio kad ti je bilo lepo i kad si se vukao po BG?! na kraju krajeva, ti jesi bio deo mene, ne zelim te ja brisati iz svoje biografije, ali zasto da mi budes deo buducnosti kad smo se razisli. Malo su bljutava ta ponovna ljubavisanja... Idemo dalje! svi smo mi potrosna roba, i ne treba da se zanosimo da smo bogom dani da nas neko voli. Svaka ljubav je vecna... dok traje...

Jutros su me probudili... Kad ustanem rano, grizem! to je najbolniji deo dana. Kazu da je coveku dovoljno 8 sati sna na dan. Meni, koji u svemu preterujem, dovoljno je 9. Ovo me podsetilo na bivseg decka koji se uvek ljutio sto necu da se mazim ujutru. Pomisao da me neko 'vata a ja se jos nisam konektovao u stvarnost, i srkno prvu kafu... Mozda jesam sebican, ali ipak zadrzavam pravo da se mrstim kad ustanem. Pa se posle ceo dan smejem...

Danas je padala kisa. Posle 100 godina... malo je i zahladnelo... gosti mi danas stizu. Najverovatnije cu morati voditi sestre do grada. Kako ne volim da dadiljam druge. bar cu videti sta ima novo u gradu. cudesna stvar je sto se svi koji dodju na kratko u ns, zaljube u njega. moj ujak je cak razmisljao da se preseli za ns. Meni to smeta. Novi Sad je mali grad i svakoga mozes sresti. neverovatno je koliko je svet mali a kamoli Novi Sad. Zelim da budem okruzen nepoznatim ljudima. Zelim da uvek upoznajem nove ljude, a ne da stare srecem, ako neke ostatke proslosti koji su tu da me podsecaju na neke momente koji su se davno zavrsili. Stvarno, treba uvek gledati u buducnost i tragati za novim prilikama. Veceras sam imao priliku da cujem od jednog decka kako nam se neka kometa blizi i kako ce za nekih 40 god razneti zemlju, a po njegovim informacijama ozonska rupa ce nas sve spaliti do tada. Malo me to podsetilo na kreatora Paco Rabana koji je pred 2000 go pricao da se blizi kraj sveta i posvadjao se sa svima i pobegao na neko brdo. I danas kreira. ko zna sta ce se desiti sutra, za 4 dana i za 40 godina. Mozda i pronadju lek za rak. I mozda ja pronadjem neku konstantu u svom zivotu. Ma koliko pricao da zelim stabilnost, nomad u meni me tera da putujem dalje...

zadovoljan sam posecenoscu ovog mog bloga. Osecam se kao da sam u big braderu. Samo sto niko ne zna ko sam. Paravan... Mozda bih mogao da pojasnim razlog zbog kog sam poceo da pisem ovo. Verujem da svaki gay ima u sebi potrebu za out-ovanjem. Dosta mojih poznanika je to uradilo odavno. moje prvo outovanje je proso prilicno neslavno jer sam eto izabrao da se razotkrijem najboljoj prijateljici koje je bila zaljubljena u mene. Od tad nemam zelju da svima bodem oci stavom ''ja sam gay!!!''. mada, svako ko ima oci moze da zakljuci, jbg, neke svari se ne mogu sakriti. Ni ne zelim da krijem,vec da zivim svoj zivot kako zelim. Imam dovoljno ispunjen zivot, ne bi trebalo da me zanima ko sa kim ide u krevet (osim u lucaju da mi se dopada neko, pa cisto tehnicki). i tu negde u svemu tom hocu-necu, i bih i ne bih, dosao sam na ideju za ovim... posto pratim dnevnik jedne beogradske prostitutke, maje, i citajuci njene dogodovstine, pomislio sam kako se i meni desavaju stvari dovoljno zanimljive da ih podelim sa drugima, a ne samo sa odredjenima dok ispijamo caj od jasmina u ''divnom ducanu''.
Hvala svima koji su mi poslali pohvale i kritike, naravno, treba tek da smislim kako ce sve ovo izgledati konacno i sta da ipak sacuvam za sebe, ne valja bas sve iznositi pred oci javnosti :)
A sad, jos jedno pojasnjenje, o mom bivsem. U stvari o svim bivsim. Oscar Wilde je rekao (a toga se i sam, nesvesno pridrzavam, jednostavno sam takav):
''Ljudi koji su me obozavali, nije ih bilo mnogo, ali ih je bilo - uvek su nastojali da zive na isti nacin i nakon sto bih prestao da marim za njih ili oni za mene. Postajali su ogorceni i dosadni a kada ih sretnem odmah pocnu o secanjima. Kako je to uzasno! I koliko to otkriva potpuno intelektualno mrtvilo. Privlacnost proslosti lezi upravo u tome sto je proslost''

To je jedan od razloga zasto se nikad preterano ne osvrcem za starim ljubavima. Ono sto me je potreslo kod te vesti o raku mog bivseg je, opet citiram O.W. :

''Cesto se desava da se istinske zivotne tragedije desavaju na tako neumetnicki nacin da nas pogadjaju svojim surovim nasiljem, apsolutnom nedoslednoscu, apsurdnim nedostatkom znacenja, potpunim odsustvom stila....
Medjutim ponekad se tragedija koja poseduje umetnicke elemente lepote ukrsta sa nasim zivotom. ako su ti elementi lepote stvarni, sve prosto prijanja za nase osecanje dramskog efekta. Iznenada shvatamo da vise nismo glumci , nego fledaoci predstave. Ili smo i jedno i drugo. Posmatramo sami sebe i ushicujemo se samim cudom predstave''

I kako da glas ne zadrhti, kad se latino serija pretvori u zivot?!

Veceras mi se desilo toliko stvari odjednom da jos ne mogu da se saberem... sad je oko 4 h ujutro (ma sta pisalo ispod posta). Nestalo mi struje taman dok sam popunjavao profil na www.gayromeo.com i to pred sam kraj. Atoliko mi je trebalo da se namolim da ga popunim, toliko su me kritikovali... jednostavno, nisam zeleo da pisem nista o sebi, pa valjda neko drugi treba da me upozna i sam stvori moj profil u svojo glavi... I tako, nestalo struje taman kad sam hteo da kliknem na ''save'' sav zadovoljan vickastoscu svojom. u tom shoku i besu mi se upali mob - stigla poruka. Shok br 2. Moj prvi decko, moja prva ljubav, moj prvi greh itd. Pise mi da je dobio rak.
Nazvao sam ga. Glas mi je drhtao jer postoje samo dve opcije. Da me zeza, sto je nesto najnize sto moze da uradi, da se pijan i naduvan zajebava na taj nacin. I druga opcija, da je to istina... Prosto, ni u jednu ne mogu da poverujem... ne zelim da verujem. Mislio sam da sam ga preboleo. Ma, nikad ih necu moci preboleti. U svakom cu traziti delic proslog. Tesko mi je da pisem sad. A imam potrebu da podelim ovu iznenadnu tugu. Jenny, skote, opet placem zbog tebe!

Opet ne mogu da zaspem... Vrteo sam se po krevetu celu noc... Prokleta vrucina. Ma, nije meni do vrucine. Nedostaje mi ona mala baraba... Jbt, za kratko vreme koliko smo bili zajedno, stigao sam tek da se zaljubim, nista to nije bilo ozbiljno ali eto nedostaje mi. Ovog jutra me niko nece probuditi sa nekim lepim sms-om... Mada... nisam mogao podneti vrelinu koja se uvukla u sobu pa sam izasao napolje.Seo sam na klupu ispred kuce, onako, iz kreveta, u boksericama i majici... sunce je izlazilo. Bilo je prelepo. Koliko je vremena proslo od kad sam poslednji put docekivao zoru...