Status
Nije da se nista ne desava. Pokusavam da odrzim kontinuitet, ali onog trenutka kad
sednem za komp da napisem nesto, tog trenutka sve batalim. Drugar mi kaze da
kad se zaposlis, inspiracija izbledi. Tacno je. Nemam vise inspiracije, volje, cega
god. Ali, uvek ima u meni ta zelja da pisem i dalje, da obavestavam, ni sam ne znam
koga. Nije moj zivot toliko zanimljiv. Da, cinjenica je da uvek kada nekom
prepricavamo svoje dozivljaje, to bude kao neki blockbuster, ali, nama koji
ucestvujemo u njemu, to nije vredno pomena. Tek kada prodje neko vreme i sami
shvatimo. Valjda, kad udjemo u neku dosadniju fazu zivota, kada leto prodje, kada
se avanture smanje. Ovo doba godine je za uspavljivanje, za dremanje, zivotinje su
pametnije od nas ljudi, otisle su ili na jug, ili su zaspale. Samo mi i dalje drezdimo i
pokusavamo da zivimo ludi letnji ples kad mu vreme nije.
Istina je da se osecam ranjivije nego do sada. Puno toga mi se desilo. Prvenstveno -
pocetak definitivnog samostalnog zivota. Ali osecaj odgovornosti prema svima -
ostaje. To je prokletstvo jedinaca. Imamo svu paznju, i ona ne prestaje. Svako je
upucen da postavi pitanje, da podigne obrvu i uputi kritiku. Razmazenost, koju nam
pripisuju, koristimo samo kao odbranu, verujte mi na rec.
I kako onda covek da trazi jos nekog, kome bi polagao racune?!
Usao sam u ''one'' godine. Da sam zensko, vec bi me pitali sta mi fali pa se nisam
udala do sada. Ali sam decak, pa koristim to sto je ovo muski svet, za sada, te ne
polazem racune nikom (ovo ''nikom'' uzeti sa rezervom). Svi moji skolski se mahom
pozenise, drugarice rodise. O da. Mada, cudan sam i ja. Nemam devojku, a nije da
ne bih mogao imati. Ma, on studira, kazu. Ok. Neka bude tako.
Tiranija parova. Tiranija porodica. Polako pocinje. Kao najava za neki blockbuster,
ove godine se necete izvuci, ove godine, zaboravicete sta ste radili proslo leto, i
postacete... polovina! Postacete par!
Pocelo je sve onog trenutka kada sam se nasao kod druga, na nekoj obecanoj
pijanci i shvatio da sam jedini single. Ok, moj emotivni status je, sto bi facebook
rekao, komplikovan, ali idem u goste sam. Meni odgovara ta sloboda. Jako bi mi
smetalo da me neko pocne posmatrati kao mnozinu, kao par, kao polovinu neceg.
No, usamljen sam u tom razmisljanju. Parovi su svuda oko nas. Drugar ima teoriju
da je to zbog zime, da svi traze nekog da prezime.
Sedeo sam to vece sam, i posmatrao nekoliko parova izvrnutih na velikom zlatnom
krevetu, kao velike lignje na gradeli. Pomislio sam da sam slicno osecanje imao kao
dete, kada bi otisli u goste, pa kad bi mame uporedjivale svoju decu, koje ima bolji
prosek u skoli, ko je kakav bio, pa da opet zakljuce kako je njihovo dete ipak
najbolje, samim tim dokazujuci da su i te porodice daleko bolje od drugih...
Tako je i sa parovima. Njima trebaju drugi parovi, da bi potvrdili sebi da su bolji, da
bi dokazali da postoje. Da nema drugih parova, ovi prvi ne bi imali svrhu ni da
postoje, verujem da mnogi parovi opstaju iz inata drugim parovima. Oni su kao
sekta. Oni se udruzuju. Oni se posecuju. Idu na vecere zajednicke. Dok slabije
(pasivne) polovine raspravljaju o hm, recimo madoni, jace polovine (aktivni)
preprcavaju seksualne dogodovstine. Time naravno potvrdjuju da je upravo njima
najveci. Pri rastanku u sebi svi pomisle ''MI smo bolji'' i sa osmehom se rastanu.
Iskreno verujuci da su u pravu.
A ja sam samo trazio seks.
''ok.sve najbolje.cao''
tako glasi poruka koju saopstava neko kom kazes da ipak ne zelis da imas sa njim
bilo sta. (cak ni seks) posle 10 dana konstantnog slanja sms-a, i mog neodgovaranja.
nekad, kad sam ja bio u tim godinama, razumela bi se tisina. sada se to ne postuje.
da li su nove generacije gluplje, ili je nesto drugo u pitanju, nisam siguran. ''kazi mi
iskreno'' je fraza koju svako malo neko izgovori, a zapravo kaze ''nemoj mi reci
iskreno''. nije li onda cutanje bolje, i po njih, i po nas? body language, ili sta vec. juce sam raspravljao sa drugarom o ostavljanju. nije to lako. verujem da je
odgovornost mnogo veca na tom koji ostavlja. pogotovo ako je ostavljeni ok, i
nema zamerki. ali ne trazimo mi dobre, ne trazimo mi najbolje, mi samo trazimo
kompatibilne, zar ne? sta bih dao za neko zlo koje skita, pije i ponasa se
nepristojno, samo ako postoji hemija, i naravno, ako je seks dobar.
Prethodne redove sam napisao pre dve-tri nedelje. Rekao bih da je to malo
vremena da se covek predomisli, i da porekne ono sto je rekao u prvom pasusu. Ali
i to se desava. Pocelo je kao seks. Jako dobar seks. Nezan, perverzan, bolan,
intenzivan, savrsen. Nastavio se takav, i pretvorio se u nesto ipak vise. Poceo je da
mi nedostaje, i da ga vidjam sve cesce. Mozda je zbog zime, oprezan cu biti u
ovome, ali, mislim da mi se status promenio. :-)
Jedina mana svega ovoga, jeste sto necu smeti da u razgovorima sa drugim
parovima, pricam o seksu. Oni to ne rade. Mozda mi nije najveci, ali je svakako
najperverzniji. ;-)
Hit dana - DENNIS FERRER feat. MIA TUTTAVILLA - TOUCH THE SKY
.jpg)
